– Брате, товарио си ‘ладно ону скулетину од 150 кила, што има и неку грбу приде, па још смрди к’о болест кад прође улицом, могу да замислим каква је кад се скине… Не бих је ни Гајгер-Милеровим бројачем пипн’о! Леба ти, реци како си могао???

– Ко га јебе, човек… Прекрстиш се и вози! Битна је количина…

-Svedoci smo nasilja u porodici, vršnjackog nasilja i raznih vidova nasilja, koje su mere koje treba uvesti da se takvo nasilje suzbije? Samo kratko, molim vas – sledi uključenje u Parove.

-Е дај ми мало да видим нет на твом новом лаптопу.

-Не! Марш! Кад си ти купио нови комп ниси ми дао ни да присмрдим. Овај лаптоп иде са мном у гроб, са све интернет конекцијом.

– Е, да виш јуче како смо се поцепали, звекнули три букснетине, попио сам једно литру џека сигурно, ево још испаравам, а тек равее! Саме се набијају, само што ти га не попуше, једна се скинула у грудњак, а дојкаре јој као два глобуса, е, начи содома!

– Верујем.

-Хало, Симке сити?

-Ја сам Даре, кажи?

-Где си бре Симке брате, сто година, па шта има, чујем до јаја факс иде и то, ма свака част матори, девојке неке, нешто?

-Брате, јел вас опет Жекс испалио за фудбал због рибе, па мене зовете?

-Није, није, јеси луд, него баш си до јаја одиграо прошли пут, па рек’о да те зовнем..

-Како до јаја, кад ми је Маре стално говорио да сам оперисан, ал добро ајде, изаћи ћу…

Indija:

– Odvedem ja krave na ispašu, sednem na obližnji panj, posmatram ih, vetar ćarlija, posle nekog vremena osetim nirvanu kako me prožima.

Srbija:

– Odvedem ja krave da pasu, pustim Rundova da ih čuva, nađem ‘lad u blizini, naseckam slaninu i poneo jedno čokanjče šljive. Posle nekog vremena osetim u leđa me nešto prožima, pa se ispružih, a ono meka trava. Milina.

Чује се коментатор, лопта, жвакање гирица, локање пива и мумлање у позадини… Улази жена у дневну:

Жена: “Жико, уморна сам, цео дан стојим, измасирај ми жуљеве и курје очи, очију ти…”

Жика: “Не мере, жено. Утакмица.”

Жена: “Ајој, јеб’ла те утакмица… Само седиш ту и дрвиш, ништа паметно да урадиш. Мушкатне орашчиће ниси купио, сигурна сам, како деци да правим шибенскурски колач. Хеј, тај рецепт се генерацијама преноси с колена на колено!”

Жика (не гледајући): “Дај колено, ови у овом нападу неће ништа урадити…”

Жена: “Јој, и глава ме боли, не’ш јебати вечерас, чисто да знаш; Жико, сунце му јебем, шта је ово?! Откуд деца с чарапама у устима везана за лустер Луја XVI, знаш колико он кошта, бре, а деца немирна, обориће…?!”

Жика: “А, то… Било тако кад сам дош’о…”

1956.

– Милунка, опет заостајеш врсту, пизда ли ти материна! Дедер приони мало, јебала ли те Клара Цеткин и осми март, видиш да иде киша одовуд, све те не јебало.

– Јој, Рајко, нешто ме жига преко стомака, канда ћу се породим.

– Е мајке ти га спалим, па јеси сад нашла, на пола њиве? Шта дурадим сам, да суватим за курац па диграм? Ајде, иди тамо легни испод кола у лад, имаш у алату срп да прецвикаш пупак.

:пола сата касније:

– Де си досад, стерам ти га мајке, оној роспији!

– Ене, Рајко, преповила сам је у твоју поткошуљу и подојила. Давиш кака је лепа, ко анђео. Сва је на тебе.

– Ух, де те нађо тако неспособну, вола у дупе дубодеш не знаш. Ни мушко ниси знала да родиш, јебо ли те конструктор! На ову мотику и пази на пасуљ! И живље то мало, шта се вучеш ко пребијена!

2012.

– Драга, сад сам причао са овим доктором што ти је одржавао трудноћу. Рекао је да ће ићи са епидуралном, како си захтевала. Нећеш осетити. Дадох му 300 евра. Плус 150 да бих био овде са тобом, мила.

– Стисни ми руку бре, видиш да имам контракције на сваких два сата. Аааах, јао које су то муке, да ти знаш. Лако је вама мушкарцима, ено и војску вам укинуше. А ми жене да се патимо целог века.

– Па није баш тако љубави, ето, идеш на породиљско две године. Пелене се више не перу, имаш памперс. Уградили смо и машину за судове, коју највише ја користим. Рекла си да нећеш дојити, већ одмах на формулу. А моја баба копала кукуруз…

– Ћут’ ту, много ми ти па знаш. Иди ми купи теглу краставаца и пиво са лимуном, да прекратим време до следеће контракције.

– Одмах, драга.