Fali nam jedan

Посебан тип играча. Дешава се у енормно много случајева, да приликом играња било ког друштвеног, тимског спорта, један играч у последњем тренутку мора да “однесе тетки лек”, или, измисли сличан нонсенс. У таквим ситуацијама, прибегава се посебној тактици. Позива се маргиналан лик, који уз добру спику, може бити убеђен да заигра. Обично по завршетку игре, почиње получасовна расправа о спорном играчу, и ко га је, који курац звао.

-Хало, Симке сити?

-Ја сам Даре, кажи?

-Где си бре Симке брате, сто година, па шта има, чујем до јаја факс иде и то, ма свака част матори, девојке неке, нешто?

-Брате, јел вас опет Жекс испалио за фудбал због рибе, па мене зовете?

-Није, није, јеси луд, него баш си до јаја одиграо прошли пут, па рек’о да те зовнем..

-Како до јаја, кад ми је Маре стално говорио да сам оперисан, ал добро ајде, изаћи ћу…

Preuzeto sa http://vukajlija.com