Bilo je tako kad sam došao

Покушај кривца да се извади из загуљене ситуације фразом која га аутоматски с места догађаја, у тренутку прављења срања, баца на концерт Триа тамбураша у “Златном буренцету”.

Јер, реално, није он нешто засрао, таман посла, он је куршлус затекао када се вратио са семинара о побољшању прехране нерасти у тимочком округу.

Чује се коментатор, лопта, жвакање гирица, локање пива и мумлање у позадини… Улази жена у дневну:

Жена: “Жико, уморна сам, цео дан стојим, измасирај ми жуљеве и курје очи, очију ти…”

Жика: “Не мере, жено. Утакмица.”

Жена: “Ајој, јеб’ла те утакмица… Само седиш ту и дрвиш, ништа паметно да урадиш. Мушкатне орашчиће ниси купио, сигурна сам, како деци да правим шибенскурски колач. Хеј, тај рецепт се генерацијама преноси с колена на колено!”

Жика (не гледајући): “Дај колено, ови у овом нападу неће ништа урадити…”

Жена: “Јој, и глава ме боли, не’ш јебати вечерас, чисто да знаш; Жико, сунце му јебем, шта је ово?! Откуд деца с чарапама у устима везана за лустер Луја XVI, знаш колико он кошта, бре, а деца немирна, обориће…?!”

Жика: “А, то… Било тако кад сам дош’о…”

Preuzeto sa http://vukajlija.com