Суперсналажљивост у свакој могућој и немогућој ситуацији. Задивљујућа је способност бивших запослених у овој фабрици да извуку дупе из свакојаких срања у која им се дешавало да упадну. С обзиром на то да је просек у смени био 10-12 литара испијене мученице на неких 7 "радника", морали су да смишљају разне начине да исту прокријумчаре поред портира. Неке су могли да поткупе са килом ракије, док су код појединих морали да изводе вратоломије.
Један од најпознатијих начина уноса алкохола у фабрику био је следећи:
"Најмлађи радник изађе из круга до продавнице да купи ‘леба, уз то купи и флајку, изреже окрајак, повади сву средину из хлеба и унутра гурне амбалажу пуну чудесне текућине и све то пар пута дневно".
Прича се да је једном један радник на преси погрешно окренуо алат и сјебао 350 комада целих страница за Југа, наравно, пошто се сетио да директор има село и да тамо гаји овце, одмах га је позвао и нагодио се са њим да исте ошиша, а да му се ових 350 комада опрости. Директор пристаје без поговора и још награђује радника плаћеним одсуством.
По сличним смицалицама су били познати и радници фарбаре. Они су за коју кинту или флашу ракије коју добију од колега прескакали делове шкољке за време фарбања. Те шкољке су се слале на посебан плац као шкарт, а ти исти радници су их касније откупљивали по цени 10 пута мањој од реалне.
Како су радили, тако су и прошли. Данас већина њих иде на преквалификацију, па у позним годинама уче како да шију, дељу дрво или причају енглески.
А: Си вид’о шта направи онај наш друар из основне?
Б: Ко? Лаза?
А: Аха. Брате, он је средњу баталио на полугодишту прве, отиш’о да копа канале и бере малине, а сад је отворио фабрику, има вилу од 500 квадрата, екстра цупи и вози мечку од 50000 јевреја.
Б: Јеби га, ко је нама крив што смо хтели да учимо. Дечко је успео у животу, генетска сналажљивост, маторци су му радили у Застави.
Preuzeto sa http://vukajlija.com