Izraz kojim započinjemo hvaljenje mićovana koji je sa nama u društvu tu, prisutan. Ako bez ovoga počnemo sa rečima hvale biće nekako previše s neba pa u rebra, direktno. Ako je muškarac u pitanju pomalo je i pederski. Ovako se lepo ogradimo od svega i od samog početka neprijatnostima mesta nema.
– Laki, ja imam samo da ti kažem jedno veliko hvala. Nije što si ti tu sad kod mene na slavi, ja to uvek pričam. Pomogao si mi ko niko moj. Davao pare i kad sam uzimao pod kamatu, pa da vraćam, otplaćivao si mi kauciju za starijeg sina kad su mi ga oduzeli na kocki, kad god si trebao da budeš tu bio si. Onu aferu što si imao sa mojom ženom, ja znam da su to ljubomorne duše pustile buvu da nas posvađaju. Krivo im je što ovako lepo sarađujemo.
– Dobro bre brate, dosta. Pocrveneo sam. Naši smo što se kaže, xe xe.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
– Tata, ovo je moj novi dečko. Četrnesti dan kako smo zajedno i imam jednu radosnu vest za vas. Trudna sam! Da, lepo ste čuli, bićete baka i deka…
– O pa jako lepo dete moje. Čuo sam ja od komšija da imam zeta. I da je metalika, i da se ne kupa i ne brija, bradu da nosi do grudi, samo reči hvale… I nije zete što si ti tu sada ali hvala ti ko sinu mom što si sada među nama da ne moram da se maltretiram da dolazim kod tebe kući u Malu Moštanicu da te ubijem ko kera!
– Nemoj tata!!!
– :škbuuuuuuum:
Preuzeto sa http://vukajlija.com
