I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to?
-Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, „Begej“ Zrenjanin mi nije bio ravan.
-A gde su vam?
-Ne držimo više.
-PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu?
-Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj.
-Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar…
-Nema ne vredi. Jedino… Al ko će sad da ide tamo… Ništa.
-Šta?
-Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao…
-JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim.
-Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u „Moja kuhinja-moja pravila“ ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i…
-A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M?
-Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe.
-Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru?
-DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora.
-Ali meni treba…
-Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.
Preuzeto sa http://vukajlija.com