Sto slabije cujemo nekoga, to se mi vise deremo.
– Alo Milutn ovde, snajka, mogu li da cujem Zivotu?
– ALO!!!! KO JE TO!!!???
– MILUTIN!!! Ne moras da vices…
– ALO MILUTINE!! PA SVE SE NESTO SLABIJE CUJES!!!
– Snajka, ne moras da vices…
– AAAA?
– …JA TEBE DOBRO CUJEM!
– EVO, EVO SAD CE ZIVOTA!!!
– :sklanja slusalicu: Id’ u picku materinu…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pokazna zamenica koju kod nas najčešće koriste roditelji prilikom spominjanja svog sina koji je nesto debelo zasrao.
Sin, 3 keca, 35 neopravdanih, prekršaj pred isključenje. Ćale Milorad se vraća kući sa roditeljskog, trazi nesretnika radi „informativnog“ razgovora.
Milorad: Ženo, ‘de je ONAJ?
Žena: Koji onaj Milorade? Imamo dva…
Milorad: ONAJ stariji, sto će od skoro da radi sa mnom, taman mi je falio jedan na mešalicU, da ne trčim tamo-vamo, kad d’uči neće…
Od slučaja do slučaja:
-Zovi ONOG alkoholicara da jede.
-Je l’ ide ONAJ konj?
-Podji sa ONIM neradnikom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prema predanju, mnogi narodi privrženi konjima imali su običaj da na dugim putovanjima stavljaju pod sedlo trake mesa kako bi ono omekšalo i upilo začine, nakon toga se sušilo na vazduhu i kroz nekoliko dana bilo bi spremno za upotrebu.
Danas, sedlovina se tradicionalno sprema po kasarnama, vojnim akademijama, naftnim platformama i prekookeanskim brodovima. Jelo se najčešće sprema u osami i priprema je jednostavna, uzme se komad džigerice ili kakvog nežnijeg mesa i po želji namasti biljnim uljem ili guščjom mašću. Zatim se komad trlja kobasicom ritmičkim pokretima kako bi se razvila temperatura i meso omekšalo a kobasica eventualno postala tvrđa. Ukoliko je potrebno može se koristiti nekoliko različitih kobasica ali taj metod nije popularan. Kada se završi s trljanjem, meso se spremi na uobičajen način i po tradiciji servira starešinama, najčešće u sosu od belih bubrega.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Posmatrati veoma privlačnu i oskudno obučenu devojku, a pri tome biti svestan da ne postoje nikakve teorijske šanse za osvajanje iste.
Peca (uspaljeno): Jao, javio mi se burazer iz Majamija… E, na plaži sve super ribe, sevaju toplesi, na sve strane bujna poprsja i okrugle guze, ma ludilo! Treba i mi da zapalimo!
Moki (smoreno): Ma beži bre, baš će takve ribe mene da gledaju… Koji ću đavo tamo? Samo da parim oči i sekiram kurac…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.
Sestra: Mama, mama, on je opet pio pivo.
Optuženi: Pa imam 19 godina, može mi se.
Majka: Šta ja to čujem ? Pio si pivo, pušio i drogirao se ?
Optuženi: Ma samo sam…
Majka: I opet si bio u onoj kući gde se svašta radi ?
Optuženi: Nisam bre, majke mi.
Majka: U mene se kuneš delikventu ? Neće ovo proći tako lako.
Baba: Ja sam čula od komšinice Mice da ti valjaš drogu i sipaš drugima tu istu drogu u heroin. I to sam ispričala Jeci i ona je potvrdila. Zar smo te tako vaspitavali ?
Optuženi: Ajde još recite i da švercujem Kineze iz Japana u Češku.
Majka: Ju sine, zar i to ? Milorade, šta ti misliš o ovome ?
Otac: Pa, ja… Znaš, mislim…
Majka: Znači kazna bar godinu dana.
Optuženi: Da li ste vi normalni bre pička vama materina ? Evo pitajte dedu, sa njim sam pio pivo. Jel tako deda ?
Deda: Jeste, sećam se ja 41. u rovu sa 3 nemca, a ja četnik i tako ti mi…
Optuženi: Aj deda u pizdu materinu…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Spuštanje pogleda sa očiju potencijalne žrtve, preko usta, sisa, struka i kukova, pa sve do nogu.
Ukoliko ste zadovoljni onim što ste videli, vraćate se na vrh strane i počinjete sa čatom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Mala sirena. Još jedan mitološki lik, pored Ajaksa, koji se, nakon razočarenja u svoje ideale, prodao industriji deterdženata.
Ne želeći da traumira svoje čitaoce, Andersen je u bajci taj događaj predstavio alegorijom u kojoj se Ariel pretvorila u morsku penu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nema tvrđeg od vojničkoga ‘leba.
Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k’o vola ga upreg’o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat’rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način – POBEG’O JE! Od bede i sirotinje je utek’o, spasio se. Vojska mu je bila spas – spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš’o da se javi u kasarnu.
U vojsci je zapeo k’o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.
Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.
Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi…
Nema tvrđeg od vojničkoga ‘leba.
Vani je bilo barem 35 stepeni. Vetra nije bilo danima. Sedio je mokar od znoja na trošnoj fotelji u svojoj kancelariji. Iz dvorišta kasarne dopirao je zvuk rasprave guštera koji su igrali fudbal. Na radiju je išla neka pesma od Silvane Armenulić. Idilu je prekidala povremena zvrka prašnjavog ventilatora. Na stolu je bila flaša lozovače iz koje je naginjao. Gledao je u zid na kome nije bilo ništa sem pauka koji se njihao na svojoj mreži. Osećao je svrabež i bol u gaćama od tripera. Dobio ga je od svoje žene jer on drugu nije imao. Ni tamnoputi Damir nije ličio na njega. Mrzio je sistem, mrzio je porodicu, mrzio je sebe. Stalno se pitao šta bi bilo da nije prihvatio onu prvu otkomandu i zajedno sa svojom ženom krenuo drugim stopama.
Lagano je iz fioke uzeo svoj CZ – 75, za trenutak zastao, a sve kao da je utihnulo. Nije bilo više ni žamora, ni Silvane, ni ventilatora. Ostali su samo on, pištolj i tišina. Potegao je još jednu lozovaču i povukao. Sobom se kotrljala čaura i kovitlao miris baruta, dok je on odlazio na svoju poslednju NEBESKU OTKOMANDU.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Šta pevaju noj i kokoška kad se napiju?
– Neke ptice nikad ne polete!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/