Глинени голуб је предмет у облику диска који се посебним механизмом избацује у висине, и служи као мета стрелцима који га гађају са земље. Прави се од глине (‘АЈДЕ?) и створен је ради такмичења у стрељаштву, како би заменио праве голубове који су се некад користили, због права животиња и сличних глупости.
У свакодневном говору означава неку лаку мету, тј. човека коме следи бацање кашике или неки вид малтретирања од стране околине, а који не поседује готово никакве шансе да се спасе тога што га очекује.
– Ау брате, ал’ те нашминкао Пендула! Хахаха, имаш више боја него Марија Килибарда у сезони парења, хехехехе…
– Јел си завршио?
– Нисам. Joш само да офарбаш косу и исти си к’о онај Бугарин Азис, хахаххаха… Океј, сад сам завршио. Ево Чита, купио сам ти кило банана.
– Једи говна. Хвала. Може Чича?
– Нећу… Да одбијем. ‘Ајде, дедер, приповедај!
– Ма шта да ти причам, одемо синоћ Ђоле и ја у кафану, напили се стандардно, Ђоле у једном тренутку оде да се олакша а ја приђем једној риби. Испостави се да је то Пендулина млађа сестра. Он био пар столова даље и посматрао, кад је видео да сам јој ставио руку на дупе, прескочио сто и кренуо да ме гања кроз кафану са флајком вињака у руци. Ја, где ћу, шта ћу, видим не гину ми батине, дохватим саксију са мушкатлама па њега по глави и кренем бежанију. Рачунам, бар мало ће да га ошамути да стигнем да утекнем, ма какви, није ни осетио.
– Ма каква саксија, прошле године га пола интервентне млатило пендрецима по глави, ништа им није вредело. Морали да га успавају на крају.
– Тај рад. Елем, бежим ја к’о шприцан, чини ми се да ни Болт не би могао да ме стигне у том тренутку. Само се зајебем, па код пијаце скренем лево уместо десно.
– У ону слепу улицу?
– Ахам.
– Аууу брате, па шта, тамо си му био к’о глинени голуб.
– Баш вала. Ал’ изгледа да је омекшао нешто, млатио ме само 20 минута, и то без реквизита. Кад се сетим како је млатио месара у Матијевићу са Алпском саламом, још сам и добро прош’о.
Preuzeto sa http://vukajlija.com