Bum! Grom iz vedra neba koji je definitivno pokazao pravo stanje tvog društvenog života. Neobrijan, krmeljiv i umrtvljen, pao si još niže, da te rođena majka tera da ideš u grad. Zbogom živote, vidimo se na drugoj strani, ja sam svoje odigrao. Igrao sam 3+, a već je 2:1 u tries drugom minutu. Moje je samo da sačekam da sudija odsvira kraj, bukvalno.
Gde nestade mladi, poletni klinac iz komšiluka, odlikaš, talentovani basketaš kojem se nazire svetla budućnost. Kako pade još jedna zvezda u korov, zaboravljena i od onih koji su joj se dodvoravali do iznemoglosti. Da li ga je slomilo društvo, da li je zastranio, ili samo čeka novu priliku da pokaže svoju blještavost?
Eh, davno to vreme beše kad ga je majka prenjama uvlačila u kuću, kako bi makar nešto stavio u usta ili odspavao…sad ga motkom tera napolje. Da l’ ga je škola slomila? Devojka? Kako se odjednom sve promeni?
• Sine majkino, ustani malo s kompujera, nije to zdravo toliko…
– Daj kevo, pusti me sad, vidiš da mi je poster ušao u popularne…nemoj da mi malerišeš sad…
• Kakav poster, pa pusti poster, pa nije to toliko bitno valjda? Čuj se malo sa društvom, promuvaj se malo po gradu, ajde daće ti majka i para…onog tvog drugara, malog Savu više ni ne poznajem, a do skoro nam nije izbijao iz kuće…
– Njega mi ne spominji! Zbog njega ni ne izbijam iskuće. Kad smo ob…odrađivali smenu u trafici, njega nahvatali i on me odma’ druknuo…ja šta ću krijem se, sreća pa budala nije mog’o da se seti prezimena, inače bi me do sad zaprašivali protiv vaški. Nego pristavi mi kafu, noćas nema spavanja, moram pratim skor.
_______________________________________________________________________
• Sine, slušaj, majka je nešto razmišljala…da ti kažem…
– Aa? Nećeš valjda u vojsku da me šalješ? Joooj kevo, ti znaš da sam ja pacifista.
• Ma nije to…nešto drugo je u pitanju…
– Da šljakam? Kevo breee, pričali smo o tome…tek mi je dvaes sedma, polako, ćivot je preda mnom!
• Ama pusti me da završim! Razmišljala sam, ooouuuvaaj, što se malo ne središ, upicaniš, pa da se malo procunjaš u gradu, neki diskać, nešto…? Evo i ćale ti daje ključeve, da ideš Šervoletom, a ne da se smucaš trolejbusima…
– A? Otkud to odjednom, pa sinoć ste mi rekli da više ni na pišanje ne smem, k’o da sam se ja namerno ispovrać’o po ćalovim lakovanim cipelama. Bio mokar spid kevo, loš, nisam ja tu kriv ništa!
• Ah, jesi u pravu si…al iskreno…ćale ti se napalio k’o četnik na rambo nož, oće da me spava!
– Hah, kevo idukurac, prvo sam pomislio da si našla moje tabletice…opušteno, odoh, al’ da mi ćale lično kaže da mogu kolima!
• Nemoj tamo, rek’o je da sprema nešto specijalno, (skin’o gaće i leg’o na leđa, prim. aut.), nego ajde ti polako…
– Ok, meni još bolje! Navalite, otiš’o saaam!
• Ček, ček, i evo ti para, natoči pun, znaš ti njega, kad navali, ne silazi…
– Znam kevo jašta, znaš da su nam zidovi od medijapana…
Preuzeto sa http://vukajlija.com