Живи леш, етиопљанин. Особа на чијим штрчећим ребрима можеш слободно учити првенче да броји. Кошчато створење које док хода, код присутних изазива одређену дозу страха у ишчекивању прелома танких ножица попут чачкалице о кутњак након крмљања жилаве кртине.
Без душе и да пусти голуба, бледог тена и очију к’о у Пјерлуићија Колине, представља живу дефиницију глумца каквог Спилберг никада није пронашао за потребе снимања “Шиндлерове листе”.
– Тата, ово је мој нови дечко. Зове се Чедомир.
– Ово?
– Буди пристојан, тата!
– Је л’ тебе синко изела нека, да простиш, болештина па си ми се тако усукао?
– Не, господине. Такав ми је метаболизам, али и слабо једем, да будем искрен.
– Слабо једеш? Е па ‘ајде онда да тебе таст на’рани к’о господина. Спремио сам џигерице у скрами, сиду лече.
– Ја сам вегетеријанац.
– Вегетеријанац? Сад ми је све јасно. Е слушај ме добро! Такав ми нећеш у кућу, јебеш ми матер, а нити ће моја јединица у твоју. Поред, колико-толико, живог зета ја да зовем комшију да ми помаже кад кољем свињу?! Е опрем, нема!
– Тата бре!
– А ти, пиле татино, уместо неког руменог у образима да ми нађеш, ти ми доводиш овде овог логораша. Види га бре какав је к’о подгрејан леш! Глупа си на мајку, да знаш.
Preuzeto sa http://vukajlija.com