Osoba koja živi samo jedan dan, na dan izbora. Razlika između leptira i ove osobe je to što je leptir dan pre bio gusenica, dok je ova osoba čak i godinama pre bila mrtva.
– Mićo, si čuo da najavljuju izbore opet?
– Čuo sam, opet će baba da mi bude živa jedan dan, jadna Milunka stalno od nje prave leptira…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Sporo. Ide, gilja se, ali jako sporo. Situacija u kojoj znaš šta će biti na kraju, ali nikako da taj kraj dođe.
– Gde si?
– Na Gazeli i dalje…
– Pa zar nisi bio na Gazeli i pre pola sata?
– Druže, znaš li koja je gužva.. Brže su Rusi išli kroz Bahmut nego mi preko mosta.
_______
– Koliko se posto skinulo? Čekamo te…
– Dvanaest posto.
– Čekamo te već dva sata majmune… što nisi rekao da ti net ide k’o Rusi kroz Bahmut?
– A nije ovako inače.. Orion usrani…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
To je srpska verzija Ajnštajnove zagonetke.
– Deda ne sme do zvučnika, jer mu smeta glasna muzika.
– Baba ne sme do stuba, jer mora da vidi celu salu.
– Tečina ćerka iz prvog braka ne sme za isti sto kao tvoj brat od strica, jer su imali vrelu letnju avanturu.
– Ćaletov kum ne sme sa većinom zvanica, jer čovek trguje polovnim automobilina, čak je i tvog ćaleta zajebao.
– Stric neće blizu wc-a, jer nije on baba sera.
– Mamina kuma neće za isti sto sa tvojim komšijom, jer mu je namestila otkaz na prošlom poslu.
– Ćale neće za isti sto sa kevom, jer mu brani da pije.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Najviši stepen borbene botovosti.
Usled trenutnih dešavanja u južnoj pokrajini, predsednik je podigao vojsku na najviši stepen borbene botovosti.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Bilo koji misteriozni kompjuterski program koji učestalo donosi neki baksuzluk.
– Ne mogu da vas nađem u sistemu. Da li ste sigurni da ste zakazali pregled za danas u dva?
——————————————————————–
– Nije prošla uplata kroz sistem, nešto se zapucalo, neće danas leći plata.
——————————————————————–
– Jebi ga, sad te imaju u sistemu, bilo kakvo sranje da se desi murija će prvo tebe da cima.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Napraviti ili neku neviđenu dosad glupost (što je vrlo teško) ili napraviti neko žestoko sranje uz više mrtvih (daleko lakše i češće).
Inspiraciju za takva dela oni koji to postignu najverovatnije nalaze u pisaniju zvanom „Krivični Zakon Srbije“ koji shvataju kao udžbenik. A obzirom na to s kim se takmičite za spotlajt (ON je najmanje 50% sadržaja), nije nimalo lak zadatak. Običan smrtnik najčešće postigne navedeno nečim što je napravio dok je bio za volanom; tu vam je najveća sigurica. Mada, kad bude zastoj sa crnjacima, umeju mediji i malo da nakite koju sitnicu.
U drugim slučajevima, ponovo obzirom na konkurenciju, morate uraditi nešto posebno izopačeno i nenormalno. Po svemu sudeći, mnogi su to shvatili kao čelendž, pa se lestvica za umobolštije stalno pomera naviše. Tome doprinose i štampani mediji koji onda to preuzmu, čačkaju do najsitnijih detalja i razvlače danima ili nedeljama. Oni tek pokazuju posebnu morbidnu radoznalost iznošenjem detalja od kojih se normalnom čoveku creva preokrenu, a sve za još morbidniju publiku koja to sa zadovoljstvom čita i kasnije iznosi i prepričava naokolo često i pred decom. Jer, tu nisu retkost ni naslovi tipa „Evo kako sam silovao sve te žene i decu“ ili opisi kukanja sa sahrana i tako to…
Ponovo, nadam se da retki koji ovo pročitaju neće ništa od navedenog shvatiti kao čelendž.
– Šta radiš to, ženo?
– E, sređivala nešto, pa našla stare slike iz osnovne. Uvati me malo nostalgija…
– Da vidim… Je li, šta je i ko je ovo?!
– A, to mi slika sa razrednim iz osnovne.
– A?! Da se ja danas slikam sa mojim učenicama ovako, ležeći na livadi sa konzervom piva u rukama dok ih grlim, bio bih na dnevniku, i to pre Vučića!
– Ne preteruj!
– Ne preterujem! Joj, pa kad bi novine nastavile… „Ovo je perverzni nastavnik za koga se sumnja to i to“… Pa, onda tek komentari na FB tipa „Treba sva ta prosvetarska govna pobiti do zadnjeg“…
– E, sad ga stvarno pretera! Pa, nije to baš tako! Eto, taj čovek na kraju postao i direktor škole!
– Aha… Preko koje stranke?
– Pa, ovaj… PreCednikove…
– Nemam ništa više da dodam!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Prilika da tvoj deda pokaže od čega je građen.
– Dete dodajde mi onu bezbolku i sipaj mi jednu ljutu, pa da krenem.
– Sretno, deda. Vrati se sa ćevapima ili u ćevapima.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Saznati da si u drugom stanju.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Odgovor na pomodno retardirano pitanje poslodavca koji je vaš posao iz snova.
– Drago mi je, gospodine. Znate, ja Vam ne vjerujem puno u životopise. Recite mi, za početak, kako izgleda Vaš posao iz snova?
– U svojim snovima ne radim, šupičkumaterinu.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili – izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
– Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
– Odmah, Direktore.
(cangrrrr)
– Hvala na piću, gospodine.
– Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
– Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
– Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
– o.O
– Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
– Pa šta bi, Direktore?
– Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.
(cangrrrr)
– Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
– Kada je to bilo, Direktore?
– Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
– Jesi li je bio, varao, sramotio?
– Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
– Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
– Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
– Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
– Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
– Uzdravlje, Direktore.
Preuzeto sa https://vukajlija.com