Рече, док јој зној капље с намрштених обрва право на жвакаво, картонско, сутоморско пица парче. Море ме опушта, каже, док маже кило јогурта на рамена јер кући сунца не гледа од курца. Волим тај мир који ми пружају таласи и топлота, изјави у океану смећа, туриста и смећа од туриста. Нема шта, све жене су просто рођене за море, па како њу не родише у некој Будви а не у Буђановцима, да се курва и избацује Лану Дел Реј читаве године а не само 7 дана у јулу…
– Јао драги, како ми се иде ове године на неку плажицу, досадила ми ова Нова Варош, пази како имају јефтини аранжмани за Албанију, па није ни тамо тако страшно више, они су домаћини, нису они као косовари, шта мислиш а?
– Јесте јесте, све си у праву. Ај ти уфати ту тестеру а ја ћу повучем дрво трактором, дако је одглавим коначно.
– Да мишу…
Preuzeto sa https://vukajlija.com