Sterilni, takoreći medicinski izraz za jebačinu, za jedan stepen finiji od spavanja. Prvenstveno deo rečnika seksualne edukacije maloletnika, sreće se često u obliku „prvi put imati odnose“, „želiš li odnose“ i „ihaaaj, otkad nema odnose“.
Izraz je vrlo zahvalan za korišćenje, jer ne precizira vid primenjene tehnike, niti rase i vrste učesnika.
Svilenkast tinejdžer, emo orijentacije: „Ne, nemam devojku. Imam odnose jednom nedeljno. Da, imam ljubimca.“
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Situacija u kojoj se nađeš kad ti i žena i švalerka u isto vreme dobiju.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Kad se dvoje političara iz suparničkog tabora glođu i trve ispred kamera, ne bi li ostavili utisak nepomirljivih suparnika, a kad se pogase reflektori, raspravljaju za nekom bogatom trpezom, kako dalje da zamlaćuju obećanjima ovaj napaćeni narod i potkradaju one koji im ukažu poverenje.
– Dobro, bre, Mitre, jesi li morao baš onoliko da me pljuješ u emisiji pored mene živa, jesam li ti rekao da ne razotkrivaš marifetluke oko onog preduzeća kojeg sam kupio dok je bilo pod stečajem. (zaglaba ruke u pečenje i kao se mršti) U što je dobra ova krmenadla. Ogladnjeh od one Olivere, jesi li video kučku, sve protrkeljiše uzduž i popreko… (zove konobaricu) Šano, još jedna litra za mog kuma Mitra!
– E, bogami kume, morao sam malo da mu ga dam, znaš kako se pučina ispred ekrana uspali da te sluša kad si grlat i pljuješ po drugome…(zaglaba zube u mesinu) vala ga je ispekao, prva liga. Ej mala, kad će to vino, okopnih dok ti dođeš. Sporija si nego postupak pred ustavnim sudom koji se vodi protiv mene. Nego Dobrivoje, svega ti, šta misliš da ima neka skrivena kamera koja bi nas ovako snimila dok se častimo, e crnje bi mi to bilo nego da saznaju da švercujem naveliko onu robu, (tiše) znaš već koju, zidovi imaju uši…
-Ma da. A priznaj da smo ostavili dobar efekat. Zamalo jedan drugom oči nismo vadili. Eee, dok je nama nas, lako ćemo mi u ovoj zemlji…
-Aj živeli. Sto pet pa opet, pa makar na aparatima.
-Živeli kume!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Imaginarni prostor oskudnih dimenzija, gusto ispunjen agresivnim ološem, u kome naivni mučenik, po pravilu, mora obitavati, eventualno samo proći.
– Gde ćeš, bre, ti u politiku, crni sine, u taj osinjak, znaš i sam kolko si nesposoban?
– Ali, tata, jedan čovek me lično pozvao.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
U slovenskoj mitologiji talason je slučajni prolaznik, čija se senka ili telo uzida u građevinu, po verovanju ta osoba umre nakon 40 dana, zbog toga su se zaobilazila mesta na kojima se nešto gradi.
Običaji se vremenom menjaju, menjaju se i zidarske veštine, tako da je danas talason prolaznica sa butovima punim celulita koji se talasaju.
Kada prođe pored objekta koji se gradi, uglavnom joj neki bauštelac dobaci sa zgrade “Joj, mala što bih te uzid’o“, ili klasično samo zvizne za njom.
Međutim, prolaznica koju odmere sa skele, ne umire nakon 40 dana, već uglavnom promeni trasu kojom se kreće, ili u najboljem slučaju bude prcana od nekog zidara sa skele.
Gazda pazi al’ se talasa.
-Uuu dobra, more ćuti tu mešaj taj malter, nemoj grudvica da bude.
Važi gazda.
-I gledaj u mešalicu dečko, zaradi platu.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Јединица за мерење пацифизма и толеранције.
-Тужени, теретите се за убијање двеста трудница са Косова и уништавање Зида плача испред дома Народне скупштине, шта имате рећи у своју одбрану?
-Газио сам муве, буба-швабе, лептире, пчеле сам убијао хемијским оружјем из Киргистана, али мрава никад не бих, нити сам икад, згазио.
-Господине Харадинај, пресуђујемо да сте невини!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Када се ти појавиш, а она не.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
У се и у своје кљусе. То што ти у животу није умешено па обешено, не значи ни да ти је Годо поуздан пријатељ.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Дугачак слоган, али слоган. Имао смисла у време док су се људи макар мало осећали као део државе, а држава на ту њихову лојалност колико-толико узвраћала.
Одавно није тако. Одавно човек државу доживљава као нешто што је на супротној страни, као спрегу политичара, тајкуна и осталих повлашћених категорија, машину за млевење која гледа да те самеље и исцеди и оно што немаш да би она имала ресурсе за своје паразитско функционисање. У таквим околностима, у неравноправној борби у којој је од самог рођења осуђен на пораз, нормално је што злехуди човек гледа бар да ублажи последице тог пораза.
Тако је, временом, слоган из наслова (не кривицом грађанина-појединца) изгубио сваки смисао, јер ако ти, у родољубивом заносу, узвикнеш „Државо, ево ме, реци шта треба!“, а држава те гледа бело и нема појма шта си хтео да јој кажеш, онда то и није нека држава. А поготово не заслужује да ти уопште размишљаш да ли би за њу, ту и такву, могао нешто да учиниш.
Да видимо, шта је моја држава учинила за мене?
– Кад сам се родио, уписала ме је у Матичну књигу рођених;
– Кад је дошло време, позвала ме је да пођем у школу;
– Кад је дошло време, позвала ме је да одем у војску;
– После војске, дала ми је резервни распоред и зборно место;
– Кад сам се оженио, и то је уредно евидентирала;
– Звала ме је на војне вежбе, а кад је „резервни распоред“ постао „ратни распоред“, звала ме је и онда;
– Откако сам, по природи ствари, демобилисан, моја држава ме се сети почетком године, кад ми пошаље решења за порезе и друге дажбине разне. Ја се, са своје стране, трудим да своју државу не оптерећујем ни толико.
А и зашто бих? Кад човек погледа у каквом су стању социјалне функције државе (здравство, школство, судство, безбедност – не сумњам ја у своју државу, таман посла! Да ме неко убије, она би одмах скочила да брани мој интегритет, а за све што је мање од тога, било би стварно неувиђавно да тражим да се држава ангажује око мене), дакле, кад сагледа све то, човек неминовно дође на помисао да нису били луди они који су се расејали по белом свету. За разлику од наивног појединца из наше приче, они су на време схватили да је слоган из наслова одавно еволуирао у:
„Не питај шта држава може да учини за тебе, већ – која.“
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Tako su jurili Slobodana. Tako jure predsednike mesnih zajednica. Tako konstatnujemo bolan i neminovan poraz neprijtelja ili smrt vepra kad ga koljemo. Izgovara se proročanskim glasom sa, namerno, nevešto prikrivenom srećom.
-Doktore, da počnemo reanimaciju?!
-Nema potrebe. Gotov je!
Preuzeto sa https://vukajlija.com