Хардкор фолк у виду крајишке музике назван по збирци приповедака Петра Кочића.
Први сусрет са крајишком музиком памти се целог живота. То је епохални тренутак, откровење, тектонско померање бића и бивствујућег. Нарочито ако су вас у свет носталгичних милозвука увели Жаре и Гоци, два гласа, два човека, два идола, две институције.
Пред њиховим нотама пада свака подела музике, све диве и красиве, старлете и кокете, бендови и трендови, звезде и Звезде Гранда, а нарочито Екстра Нена. Заборављаш хитове Бате и Секе, све певачице које су префикс за естрадно име позајмиле из реклама за улошке, све патетичне и херметичне текстове, све Фармере и шармере, хормоне и силиконе, ботокс и аб-троник из Топ Шопа. Заборављаш Венди, Инди и Сенди. Карту без повратка добијају и Лепа Брена и Стара Мигрена, све емисије „Гранд параде“ и „Света естраде“. Одлучујеш да скинеш са зидова све постере Саше Поповића.
По цели дан слушаш „Радио Крајину“, десетерачке вапаје за домовином, њивом, огњиштем и имањем, ђедом и ћаћом, топлом пивом, издатим ђенералима, сланином и ладовином.
Свестан си тога да су Жаре и Гоци померили границе. Будући да је тематика њихових песама изузетно широког спектра, гони те на сузе и емотивни преображај. Почињеш неконтролисано да плачеш и добијаш понуду од индустрије папирних марамица и тоалет-папира „Палома“ да постанеш њихова маскота. Плачеш јер се рађа један нови човек у теби, а сваки је порођај болан. И знаш: Жаре и Гоци су стубови наше културе, неохуманизам, религија у пракси, апстракција у форми.
Мрзиш кад те питају да ли више волиш Жарета или Гоција. То би било као кад бисте мајку питали које јој је дете драже. Или који би прст мање болео кад бисте га одсекли. Жаре и Гоци не постоје као појединци: тек у њиховом садејству настаје савршенство. Један пева, други кука у бекграунду, па онда замене улоге. А теби топло око срца и све ти се чини да си у рају. Тамо, место анђела и харфе- Жаре и Гоци. Алелуја!
1. Елегијски мотиви:
По крчмама широм свијета плаћао сам цех,
замишљо сам шатор, прекрио га снијег.
2. Историјски мотиви:
Конобару, брате, остани до зоре, никада ми није било горе.
О, зашто ме прати срећа лоша? Издаде ме као Вук Милоша.
3. Хришћански мотиви:
Ја сам жеље испунио своје, ево брата – ево крви моје
молио се, постио на води – нема брата док мајка не роди.
4. Љубавни мотиви:
Никуд, јадан, не могу од ругла,
Оливера, стревила те кугла!
5. Прехрамбено-технолошки мотиви:
Пијем пиву, она пије мене. Кажу да ћу погунут због жене.
Ако дозна шта се са мном збива, биће мени ово задња пива.
6. Лајфстајл мотиви:
Немој, рођо, ни по живу главу без ракије наручити каву.
Сок и воду избјегавај вазда – само тако мореш бити газда!
Preuzeto sa https://vukajlija.com