Ово неко трик питање, а?
Зар није очигледно? Оно – митоза, мејоза, настављање лозе, огњиште, сећање на прадедину споменицу, патријотизам, небески народ, пензиони фонд, још мало огњишта? Добро то, то је по дифолту, мајка му стара. Али, има још тако пуно „за“, мање сакралног карактера, да човек просто пожели да залиху кондома напуни водом и промптно пофрља на пролазнике. И баци се на посао. Како који посао? Еее, ово је последњи пут да ти показујем.
– Сам назив (тата, ћале, отац, ћаћа) јебе маме. Буквално, фигуративно, како год. Моћно је. Плодни папе, машина за производњу потомства. Ћале си. Легенда си. Родитељ. Тата-мата. Творац. Боготац! Маћори. Аутор.
– Можеш да немилосрдно патишпањишеш уоколо и изиграваш фацу, нарочито ако ниси матор. Као: „Јеботе, што је скочио педеве. А баш ми ћера јутрос каже ‘Тата, можемо ли да купимо хрчка'“. И онда сви као „Имаш дете?“ „Ма, да“ – одговараш на кулијанском наречју, „ја то онако успут, то ти је ништа. А возим и голфа тројку, тјунован, шампањ боја“.
– Пред женским светом си цар. Падају на то: пажљив си, родитељ тааако сwатког детенцета. Види му сааамо распар чарапице… Упамти: „бући-бући дете“ лако прелази у „бући-бући вршњак“. Обавезно опет помени голфа.(Жено, ако читаш ово, не настављај, шалио сам се… Јесте, глупо је, да жао ми је, знам – на каучу… Е, пази сад, читаоче, ‘начи све је сува истина! Настављај.)
– Можеш да се под плаштом детета провучеш за милион ствари.
Клопаш све редом, шатро да пробаш, па да провериш рок, па не може оно, болеће га тииииба. Легитимни Чоколешник, ало! Први новогодишњи пакет је твој, нарочито ако је беба рођена крајем године! Јер тада не може из њега ништа да хаса (евентуално му дај да глође кутије, згодно је за прве зубе). А и касније се уграђујеш онако момачки, ко Ђинкић у приватизацију.
– Игрице, цртани. То је посебан одељак. Ти им само помажеш. Ти испробаваш. Ти само прелазиш неки тежак ниво, скењаваш боса, јер мора да се искомбинује пет раштрканих тастера плус скрол на мишу. И играш, жртвујеш се – шта ко може да ти каже. Исто и за цртане. Сад можеш до миле воље да турираш све: од Блуфонаца до Бетмена. Глуми ту колатералну штету, а овамо пуца ти стојан.
Има још тога онолико, али сконтао си ваљда срж, носачу мошница, сапатниче по полу. Зајебавај се док можеш, а после… Па, наставићеш да се зајебаваш, дакако. Ћале.
– Тата, јеси завршио са тим примером?
– Ево, управо завршавам. ’Оћемо Лего Стар Ворса?
– Тоооо!
Preuzeto sa http://vukajlija.com