Скуп вансеријских вештина, достојних далекоисточних мајстора, а стечених током тренаже зване рано родитељство.

Најважнијe: бити тих. Нечујан попут Јеврејина скривеног током рације Гестапоа. Јер, дечји крхки сан је твоја слобода. Стога се шапуће, збориш лаконски и тихо. Ако знаш језик знакова, користи га.

Све радиш постепено, контролисано: крећеш се, притискаш кваку, отвараш теглу. Лагано, континуалним покретом.

Мисија није лака, граничи се са Сајлент Асасином на најтежем левелу, мали кикс и ето аларма.

Користиш мачји ход. Осим што доприноси одржању тишине, омогућава очување људи и имовине. Ескивирају се лего-коцке, шиљати Гормити и аутићи расути по поду, као и ситни кућни љубимци и до пола поједене чоколадне бананице. Левел 99 достигнут је када успеш да попут ховеркрафта у последњој милисекунди залебдиш тик изнад предмета на поду… и не згазиш га. Вежба, само вежба, млади падаване.

Наравно ту је и брзи и нечујни секс™. Никад се не зна колико времена имаш на располагању, па, иако си до тада успевао да изгураш пола сата лубрикантног трења, сада не смеш ризиковати, јер нити имаш времена, нити енергије, већ сводиш ствар на технику „колибријев лет са пригушивачем“. Напомена: ова брза и ефикасна техника у први мах може подсећати на сцену силовања из домаћег филма, захваљујући импровизовацији „уза зид“, „на поду крај кревеца“, „на сушилици за веш“ и повременом елементу „шака на уста“, којим се суспендује евентуални крик задовољства.

Вештине постају интегрисани део особе, развијени инстинкти трају и када клинари нису ту или чак дуго пошто одрасту.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka.

I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen.

Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas… danas odlaziš da pajkiš, jeb’o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Popularna mantra naroda sa ovih prostora, po demidžu gradirana negde tamo između „nedobog“ mađije i „pu, pu, pu!“ heal-a, kojom se u svakodnevnoj komunikaciji istovremeno izražavaju i nada, i želja da se rendom negativan događaj/negativan period iz prošlosti nikada više ne ponovi u budućnosti. Metodologija odbrane od tamnijeh sila „istorije koja se ponavlja“, korelacije tipa postavljanja ugaonog ogledala na smrt-raskrsnici ali tako da je isto okrenuto prema nebu, jebiga.

A kako se pomenuta istorija u našem slučaju ponavlja poput godišnjeg ciklusa Pavićevih serija, fazon, kad bismo to ogledalo okrenuli prema sebi, ne bi me čudilo kada bismo u odrazu uskoro videli i jebene Osmanlije kako nam u galopu jure za petama, sa sve mrtvim Davidsom i Mijatovom prečkom koju poput koplja nosi pod pazuhom, sve mu naturalizovano jebem da mu jebem usta, ja.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Израз вазнесењског одушевљења.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Обрве које својим упадљивим обликом неодољиво подсећају на мушке полне ћелије. Злоупотребљавањем пинцете се чупају, а потом се исцртавају тако да што верније осликавају језгровит део ћелије и његово ненормално одскакање од бича својом дебљином. Што дебља и пунија главица спермића и што тањи целом својом дужином средишњи део и бич, то спермићи изгледају естетскије и привлачније. Популаризоване су код буцмастоокругластих црнки чију појаву обично красе и шлем шишке, френч маникир и мини маус мајица тесно припијена уз незграпне груди. Ако се поносна власница зајебе у процени, и у заносу скрати дужину бича више него што је хтела, или јој се главица чини исувише танком, гледајући у микроскопски танак бич, то се да лако надоместити доцртавањем гаравим крејоном или парченцетом угља. Ни саме жене које на овај начин чупају веђе немају појма какав изглед су намериле да дају свом лицу у процесу њиховог стварања.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Читај: не могу да ти помогнем, све и да хоћу. А нећу.

Процес отуђивања који код нас траје већ дуже време. Са ратовима, бедом и неизвесношћу земље у транзицији, између комунизма и демократије, тј друштвене и приватне својине, наш човек је схватио да му ретко ко мисли добро. Па зашто би онда он био добротвор?

Дављеник више не може да се нада сламки спаса, реалније је да ће га “спасилац“ гурнути петом и помоћи му да се што пре удави. А ни пуковнику нема ко да пише, сваки минули рад је заборављен.

Сурова свакодневница успела је да истисне оно мало људскости и утисне још дубље оно много себичлука, злобе и зависти.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Najiskrenije moguće zrnce mudrosti koje otac može ponuditi svom potomku. Ogromna životna filozofija u nekoliko reči kojom se prenosi vlastito loše ili dobro iskustvo da bi se mlađanom junoši pomoglo u sprečavanju budućih problema.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Екипа проћелавих, паучинасто-брадатих, добрано забајателих студената филозофије. Последњи пут полагали ономад после статирања код Оливере Ковачевић у Клопци. Природно станиште је Студентски парк, уз обавезну двојку Апатинског, пљуге савијаче и кењање без граница. Омиљена реч им је естаблишмент. Домороци. Не јебу.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Marketinški slogan second hand prodavnice.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Посебан тип играча. Дешава се у енормно много случајева, да приликом играња било ког друштвеног, тимског спорта, један играч у последњем тренутку мора да „однесе тетки лек“, или, измисли сличан нонсенс. У таквим ситуацијама, прибегава се посебној тактици. Позива се маргиналан лик, који уз добру спику, може бити убеђен да заигра. Обично по завршетку игре, почиње получасовна расправа о спорном играчу, и ко га је, који курац звао.

Preuzeto sa http://vukajlija.com