Скуп вансеријских вештина, достојних далекоисточних мајстора, а стечених током тренаже зване рано родитељство.
Најважнијe: бити тих. Нечујан попут Јеврејина скривеног током рације Гестапоа. Јер, дечји крхки сан је твоја слобода. Стога се шапуће, збориш лаконски и тихо. Ако знаш језик знакова, користи га.
Све радиш постепено, контролисано: крећеш се, притискаш кваку, отвараш теглу. Лагано, континуалним покретом.
Мисија није лака, граничи се са Сајлент Асасином на најтежем левелу, мали кикс и ето аларма.
Користиш мачји ход. Осим што доприноси одржању тишине, омогућава очување људи и имовине. Ескивирају се лего-коцке, шиљати Гормити и аутићи расути по поду, као и ситни кућни љубимци и до пола поједене чоколадне бананице. Левел 99 достигнут је када успеш да попут ховеркрафта у последњој милисекунди залебдиш тик изнад предмета на поду… и не згазиш га. Вежба, само вежба, млади падаване.
Наравно ту је и брзи и нечујни секс™. Никад се не зна колико времена имаш на располагању, па, иако си до тада успевао да изгураш пола сата лубрикантног трења, сада не смеш ризиковати, јер нити имаш времена, нити енергије, већ сводиш ствар на технику “колибријев лет са пригушивачем”. Напомена: ова брза и ефикасна техника у први мах може подсећати на сцену силовања из домаћег филма, захваљујући импровизовацији “уза зид”, “на поду крај кревеца”, “на сушилици за веш” и повременом елементу “шака на уста”, којим се суспендује евентуални крик задовољства.
Вештине постају интегрисани део особе, развијени инстинкти трају и када клинари нису ту или чак дуго пошто одрасту.
– Душо, што си мутава? Слободно стењи и замешај мало, клинци су код бабе, сами смо. Пали ме кад мало вичеш и запомажеш…
– Шта, ти већ почео? У бре, ала си брз, инсталираш се ко тројанац у незакрпљен Windows. Океј, идемо… Ах, Ааах, ууујеа
– Ааааа, кавабунгааа уф… Уф… готово. Јебига, остао сам темпиран у моду “пауза између подоја”.
– Нема везе, ионако имам да препеглам камару веша. Метни кафу и пусти ТВ.
Preuzeto sa http://vukajlija.com