– Еее, ај да залијемо куме, синчина татина данас дао гол. Знаш каква волејчина!

– Свака част, куме, коначно да и он бљесне мало. Стално се форсира онај мали Савић, нико од њега до изражаја да дође, шукурац бре!

-Ajde siso, znaš kakvi su prelazi, meki ko pičuljak naše Ane.

-Dao bih ja tebi, ali će ti tek onda faliti. Kada sam ti zadnji put pozajmio novac, do jutra si i kamp kućicu izgubio na pokeru.

– Ćao, Ivana!

– Hej, ćao! Ti si nov, je l’ da?

– Da, počeo sam juče da treniram. Gledao sam svetsko prvenstvo i primio se na atletiku.

– Stvarno? Jao, baš mi je drago kad tako nešto čujem, što više mladih ljudi treba da se bavi sportom. Koja disciplina ti se sviđa gde bi voleo da se oprobaš?

– Ženski skok u dalj, ali to su mi rekli da ne mogu, pa još uvek trener traži za koju sam disciplinu talentovan.

– Hahaha, ženski skok u dalj, vickast si skroz. Zar ti se nije završio trening?

– Jeste, ali sam čekao da svi odu sa stadiona, da malo ovde vežbam.

– Zaista?!? Pa ja obožavam entuzijazam! Tako i ja moram sada još par puta sama da probam zalet, to je recept za uspeh. Neću dugo, pa možeš onda ti. Važi?

– Važi. A šta to sad radiš?

– Španujem eksere na novim sprintereicama od sponzora, moram još da se navikavam na novi model.

– Aham.

– Ej, zašto skidaš šorc?!?

– Ne obraćaj pažnju na mene, moram se i ja malo našpanovati. Možeš eventualno samo malo da se nagneš napred i to je to.

– Pa ti, ti… DRKAŠ!?!?

– Zbog tebe mi je skok u dalj omiljena disciplina, zbog tebe treniram, ti si divna, ti si božanstvo. Voleo sam vas nemo i bez nade, s ljubomorom i strepnjom srca svog, voleo sam vas iskreno i nežno, voleo vas tako drugi, dao Bog! Još samo malo da ti priđem, tako.

– Eeeej. UPOMOĆ!!!

– Pa rekla si da voliš entuzijazam, gde ćeš?!? Nema nikoga na stadionu, rekoh ti, neće nam niko oduzeti ovaj divan trenutak, ne brini. Hej, pa nemoj da bežiš?!? Ivanaaaa!

– Upomoooć!

– Joj bre, UH, nije lako trčati, UH, ovako golišav, UH, kroz travu Marakane i drkati istovremeno! UH. Znam da trčiš samo da bih, UH, te na kraju stigao, Ivanaaaa! Sviđaš mi se kad ćutiš, UH, jer si kao odsutna, UH, i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te, UH, čini mi se kao da su ti letele oči, UH, i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. UH! Svršiću, vrati seee!

-Aj čas baci dva jajeta na točak i donesi mi cigare.

– Mali, đeš večeras, jebo ti svoju nedlju, znaš da sutra idemo kositi za rose?!

– Odo stari, u jebačinu!!!

– Pa jebo te sunce žaro, svako veče si se vazdigo sa tom popišuljom, ko da joj je zlatna. Samo da ti kažem, ne možeš joj dno naći, koliko god da guraš… Još nije niko, pa taman da ti nađeš…

– Dobro stari, sutra sam u pet na nogama laganim…

– Nema od te slave poitarca!

– Baš je lepo veče, zvezdano nebo, hladan dašak vetra, svežina majske večeri sa primesama mirisa bagrema i sena. Seoska idila. To je život.

– Žabor ubija u pojam. Hoću kući!

– De de nemoj tako, vidiš kako nam je lepo. Večeras si lepša no ikada.

– Nemoj!

:kvrc: :kvrc: :šuš:

– E tako, vidiš, nisam hteo da ti zalepim usta selotejpom. Al’ mnogo pričaš. Ometaš mi žabor. Gde sam ono stao? Nemoj sad da plačeš, il’ te vraćam u podrum. A da, rukica ‘lazi ‘lazi…

– MMMmnmmmnnnm…

Sin: Tata, a na kojoj si ti funkciji u firmi?

Otac: Ja sam sine…

Majka: Tata je sine službeno vozilo.

Sin: Ali mama, tata ima diplomu.

Majka: Pišam mu se na diplomu.

-И шта нам остаде на крају, ова зарђала раткапна јебена?

-Не дирај ми Спутњика, не знаш ти шта је он преживео, два уранка, испраћај, момачко вече и дочек родбине из Колашина, гледај и диви се тим слојевима рђе и фосилизоване масти који га чине најчвршћом апаратуром икада, МОГУ ВОЛА ДА ТИ ИСПЕЧЕМ ОВДЕ НА ЊЕМУ САДА ЈЕБЕМ ЛИ ТИ БАС ПЕДАЛУ ДА ТИ ЈЕБЕМ, ДАЈ ДРВА!

Њен ћале: Чиме се ви бавите, младићу?

Момак: Завршио сам правни факултет и од пролећа треба да почнем да радим са оцем молерај.

Ћале: Лепо, лепо… А, извините, шта вам је то на левој руци?

Момак: Тетоважа.

Ћале: Пффф… Ћеро, ‘де нађеш увек овакве?

Девојка: Бларкгх!

Ћале: Шалим се.

Момак: То сам се тетовирао кад сам био млађи. Да сам им’о ову памет тада, не бих се сигурно тетовирао.

Њена кева: А, како видим, носите и минђуше?

Момак: Јеби га, госпођо.

Ћале: А зашто нисте нашли посао у својој струци?

Момак: Слушајте, госпођо и господине, могу ја да скинем и минђуше и тетоваже, да завршим факултет и престанем да се дрогирам, ал’ опет нећу бити бољи човек.

Кева: Шта?!

Ћале: Ти се дрогираш?!

Момак: Не. Одакле вам то?

Ћале: Па сад си рек’о!

Момак: Не, неее… погрешно сте чули. Рек’о сам да престанем да се до.. да се до… да се досађујем, тако нешто…

Ћале: Мешчи да сам добро чуо. Је л’ да да је тако рек’о?

Девојка: МА КУРАЦ СИ ЧУО! ВИ СТЕ БОЛЕСНИ ПАРАНОИДИ, СВЕ МИ МОМКЕ ОТЕРАСТЕ! ЉУБАВИ, ХАЈ’МО ОДАВДЕ!

Ћале: Извини, ћеро, можда ми се само причинило.

Девојка: Ма дааај… Увек се теби нешто причини.

Ћале: Немојте да се љутите.

ПК