Žamor žaba u sezoni parenja.
– Baš je lepo veče, zvezdano nebo, hladan dašak vetra, svežina majske večeri sa primesama mirisa bagrema i sena. Seoska idila. To je život.
– Žabor ubija u pojam. Hoću kući!
– De de nemoj tako, vidiš kako nam je lepo. Večeras si lepša no ikada.
– Nemoj!
:kvrc: :kvrc: :šuš:
– E tako, vidiš, nisam hteo da ti zalepim usta selotejpom. Al’ mnogo pričaš. Ometaš mi žabor. Gde sam ono stao? Nemoj sad da plačeš, il’ te vraćam u podrum. A da, rukica ‘lazi ‘lazi…
– MMMmnmmmnnnm…
Preuzeto sa http://vukajlija.com