Sin: Tata, a na kojoj si ti funkciji u firmi?

Otac: Ja sam sine…

Majka: Tata je sine službeno vozilo.

Sin: Ali mama, tata ima diplomu.

Majka: Pišam mu se na diplomu.

-И шта нам остаде на крају, ова зарђала раткапна јебена?

-Не дирај ми Спутњика, не знаш ти шта је он преживео, два уранка, испраћај, момачко вече и дочек родбине из Колашина, гледај и диви се тим слојевима рђе и фосилизоване масти који га чине најчвршћом апаратуром икада, МОГУ ВОЛА ДА ТИ ИСПЕЧЕМ ОВДЕ НА ЊЕМУ САДА ЈЕБЕМ ЛИ ТИ БАС ПЕДАЛУ ДА ТИ ЈЕБЕМ, ДАЈ ДРВА!

Њен ћале: Чиме се ви бавите, младићу?

Момак: Завршио сам правни факултет и од пролећа треба да почнем да радим са оцем молерај.

Ћале: Лепо, лепо… А, извините, шта вам је то на левој руци?

Момак: Тетоважа.

Ћале: Пффф… Ћеро, ‘де нађеш увек овакве?

Девојка: Бларкгх!

Ћале: Шалим се.

Момак: То сам се тетовирао кад сам био млађи. Да сам им’о ову памет тада, не бих се сигурно тетовирао.

Њена кева: А, како видим, носите и минђуше?

Момак: Јеби га, госпођо.

Ћале: А зашто нисте нашли посао у својој струци?

Момак: Слушајте, госпођо и господине, могу ја да скинем и минђуше и тетоваже, да завршим факултет и престанем да се дрогирам, ал’ опет нећу бити бољи човек.

Кева: Шта?!

Ћале: Ти се дрогираш?!

Момак: Не. Одакле вам то?

Ћале: Па сад си рек’о!

Момак: Не, неее… погрешно сте чули. Рек’о сам да престанем да се до.. да се до… да се досађујем, тако нешто…

Ћале: Мешчи да сам добро чуо. Је л’ да да је тако рек’о?

Девојка: МА КУРАЦ СИ ЧУО! ВИ СТЕ БОЛЕСНИ ПАРАНОИДИ, СВЕ МИ МОМКЕ ОТЕРАСТЕ! ЉУБАВИ, ХАЈ’МО ОДАВДЕ!

Ћале: Извини, ћеро, можда ми се само причинило.

Девојка: Ма дааај… Увек се теби нешто причини.

Ћале: Немојте да се љутите.

ПК

– Шта је с Милетом, што није изашао на фуцу?

– Ма срамота га, синоћ ушао у туђи шљивик, једва живу главу извукао, каже да му шљивовицу више не износите пред очи.

– Kolinda ne samo da ima stidne vaške, priča se da je opštila s konjem – podvukao je Šešelj.

————————

– Podvlačim, ako se ne okupaš nema ništa od hopa cupa večeras.

– Dobar dan doktore, evo, doneo sam uzorak.

– Pa što toliko, pobogu, rekoh samo malo da otkinete.

– Neka, doktore, ima se, može se. A i sad mi je zgodno otkad imam novu šolju pa ne moram više da zajmim od komšije meredov.

– Dobro, nema veze, nego zakasnili ste danas malo pa neće moći isti dan rezultati.

– Ma došao bi ja ranije nego primetio sam bio nešto čudno, kao neki crveni listići a ne sećam se da sam jeo išta crveno otkako smo pre par dana potrošili ajvar pa sam se iskreno malo prepao, znate, nisu šala ni tumor ni hemoroidi.

– Naravno, šta je na kraju bilo u pitanju?

– Zovem ja ženu a ona takođe nema pojma pa sam već bio malo uspaničio, nego setih se da pitam kuma jer sam preksinoć bio s njim da posedimo malo, reko možda se on seća.

– I šta je on rekao?

– Pa ništa, bili smo to veče kod Miće Epruvete na gajbi i popili malo jače pa sam zaboravio detalje i lepo me podsetio čovek da nam je u neko doba nestalo grickalica pa smo uzeli da mezimo lakmus papir.

On: Mmm, što ti je dobra ova gibanica, prste da poližeš!

Ona: Ih, srećo, ma nije to ništa… Čekaj tek da probaš dezert :namig:

On: Udaj se za mene!

– Dobro bre da l je moguće da ti prdneš u sred ručka kao stoka neka!?

– Pa što, šta fali?

– A i čiji si da valjaš…

– U izvini ti čistunice. Ljubi tata deliju!