23 C
Belgrade
Nedelja, jun 21, 2026

Vicevi dana za Ponedeljak, 8. Oktobar 2018. [80920]

Mujo volonterski radi u društvu za zaštitu životinja na telefonu, pa mu jedno jutro zazvoni:

– ‘Alo?

Mujo odvrati:

– Društvo za zašt’tu život’nja, izvol’te…

Glas s druge strane uzbuđeno nastavi:

– Ja b’ prijavio maltretiranje život’nje!!

Mujo uzme olovku:

– Rec’te gdje i što se događa, pa ć’mo doć’…

Glas se još više uzruja:

– Ma onaj naš poštar Haso, eno ga sjedi na drvetu i psuje mog Garonju na sva usta!

Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com

Talason

U slovenskoj mitologiji talason je slučajni prolaznik, čija se senka ili telo uzida u građevinu, po verovanju ta osoba umre nakon 40 dana, zbog toga su se zaobilazila mesta na kojima se nešto gradi.

Običaji se vremenom menjaju, menjaju se i zidarske veštine, tako da je danas talason prolaznica sa butovima punim celulita koji se talasaju.

Kada prođe pored objekta koji se gradi, uglavnom joj neki bauštelac dobaci sa zgrade “Joj, mala što bih te uzid’o“, ili klasično samo zvizne za njom.

Međutim, prolaznica koju odmere sa skele, ne umire nakon 40 dana, već uglavnom promeni trasu kojom se kreće, ili u najboljem slučaju bude prcana od nekog zidara sa skele.

Gazda pazi al’ se talasa.

-Uuu dobra, more ćuti tu mešaj taj malter, nemoj grudvica da bude.

Važi gazda.

-I gledaj u mešalicu dečko, zaradi platu.

Preuzeto sa https://vukajlija.com

Mrav

Јединица за мерење пацифизма и толеранције.

-Тужени, теретите се за убијање двеста трудница са Косова и уништавање Зида плача испред дома Народне скупштине, шта имате рећи у своју одбрану?

-Газио сам муве, буба-швабе, лептире, пчеле сам убијао хемијским оружјем из Киргистана, али мрава никад не бих, нити сам икад, згазио.

-Господине Харадинај, пресуђујемо да сте невини!

Preuzeto sa https://vukajlija.com

Vicevi dana za Ponedeljak, 8. Oktobar 2018. [80919]

Haso i crnac
Haso bio peder i poželi da ga neko marne.
Ode u javnu kuću i gleda, gleda i vidi jednog zgodnog crnca.
Priđe mu i pita:
– „Koliko košta?“
A crnac mu pokaže onu stvarku od 30 cm i na njoj svaki centimetar obilježen crticom.
Kaže mu crnac:
– „Koliko centimetara toliko maraka.“
Pogleda Haso u novčanik, kad ono ima samo 5 maraka.
Pita on crnca:
– „Može li za pet maraka?“
– „Moze“, reče crnac!
Odu oni u sobu i Haso dobije svojih 5 cm. Dok su oni obavljali posao neko naglo otvori vrata, crnac se prepadne i gurne Hasi svih 30 cm.
A Haso će na to:
– „JOJ, SAD ME UVALI U DUGOVE!!!“

Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com

Vicevi dana za Ponedeljak, 8. Oktobar 2018. [80918]

Mujo:
• Halo, dobar dan, da li je to društvo za zaštitu životinja?
• Jeste, izvolite?
• Pa evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com

Vicevi dana za Nedelju, 7. Oktobar 2018. [80917]

– Koje auto može da ide 120 k/h makadamom?
– Službeno!
Pred početak prvenstvene utakmice Crvena Zvezda – BSK, trener Zvezde se obraća svojim fudbalerima;
– Danas morate pružiti najblje što znate, posmatraju vas skauti Partizana!
Mujo dolazi u slastičarnicu da kupi tortu za Fatin rođendan, pa ga prodavačica pita:
– Koliko ukrasnih svjećica da stavimo?
Mujo slegne ramenima:
– Tri’es’ pet, k’o i uvijek…
Mujo i Fata se spremaju za izlazak, pa on sjedne u dnevnu uz pivo dok čeka Fatu da obavi sve što treba. Ulazi Fata nakon dobrih pola sata, okrene se oko sebe i upita:
– Jel’, bolan, kako izgledam?
Mujo digne pogled s novina:
– K’o prava gazela… il’ kako se već zove ona život’nja sa surlom…

Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com

Vicevi dana za Nedelju, 7. Oktobar 2018. [80916]

Mujo u kafani stavi na šank novi iPhone, a Haso ga zadivljeno pogleda:

– O’klen t’ novi ajfon, kolk’o s’ ga platio?

Mujo se nasmije:

– Ništa, dobio ga…

Haso se zbuni:

– Kako dobio?

Mujo otpije gutljaj:

– Pobijedio u utrci..

Haso upita:

– Kak’oj bolan utrci, kol’ko vas je bilo?

Mujo slegne ramenima:

– Tri… vlasnik, pandur i ja!

Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com

Kratak spoj

Када се ти појавиш, а она не.

Preuzeto sa https://vukajlija.com

LJudi koje čekamo smo mi

У се и у своје кљусе. То што ти у животу није умешено па обешено, не значи ни да ти је Годо поуздан пријатељ.

Октоберфест Вукајлија

Preuzeto sa https://vukajlija.com

Ne pitaj šta država može da učini za tebe, već šta ti možeš da učiniš za državu

Дугачак слоган, али слоган. Имао смисла у време док су се људи макар мало осећали као део државе, а држава на ту њихову лојалност колико-толико узвраћала.

Одавно није тако. Одавно човек државу доживљава као нешто што је на супротној страни, као спрегу политичара, тајкуна и осталих повлашћених категорија, машину за млевење која гледа да те самеље и исцеди и оно што немаш да би она имала ресурсе за своје паразитско функционисање. У таквим околностима, у неравноправној борби у којој је од самог рођења осуђен на пораз, нормално је што злехуди човек гледа бар да ублажи последице тог пораза.

Тако је, временом, слоган из наслова (не кривицом грађанина-појединца) изгубио сваки смисао, јер ако ти, у родољубивом заносу, узвикнеш „Државо, ево ме, реци шта треба!“, а држава те гледа бело и нема појма шта си хтео да јој кажеш, онда то и није нека држава. А поготово не заслужује да ти уопште размишљаш да ли би за њу, ту и такву, могао нешто да учиниш.

Да видимо, шта је моја држава учинила за мене?

– Кад сам се родио, уписала ме је у Матичну књигу рођених;

– Кад је дошло време, позвала ме је да пођем у школу;

– Кад је дошло време, позвала ме је да одем у војску;

– После војске, дала ми је резервни распоред и зборно место;

– Кад сам се оженио, и то је уредно евидентирала;

– Звала ме је на војне вежбе, а кад је „резервни распоред“ постао „ратни распоред“, звала ме је и онда;

– Откако сам, по природи ствари, демобилисан, моја држава ме се сети почетком године, кад ми пошаље решења за порезе и друге дажбине разне. Ја се, са своје стране, трудим да своју државу не оптерећујем ни толико.

А и зашто бих? Кад човек погледа у каквом су стању социјалне функције државе (здравство, школство, судство, безбедност – не сумњам ја у своју државу, таман посла! Да ме неко убије, она би одмах скочила да брани мој интегритет, а за све што је мање од тога, било би стварно неувиђавно да тражим да се држава ангажује око мене), дакле, кад сагледа све то, човек неминовно дође на помисао да нису били луди они који су се расејали по белом свету. За разлику од наивног појединца из наше приче, они су на време схватили да је слоган из наслова одавно еволуирао у:

„Не питај шта држава може да учини за тебе, већ – која.“

Oktoberfest 2018

Preuzeto sa https://vukajlija.com