Krem za cipele koji je u „onome“ (plastičnoj teglici) sa „onim“ (sunđerom) na vrhu, pa ne čistiš cipele old school, nego samo namažeš preko. Pa još i miriše. Nije imalin, nije četka i još mu niko nije dao ime. Najčešće ne može da se nađe odma, jer se koristi uglavnom za slave i venčanja, dakle retko. Nema ime, ali ga svi znaju.
– Majka, jesi videla ono za cipele, bilo je tu u plakaru?
– A ono, naravno – eno ga u drugoj fioci.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Недавно сам кумовао. Бепче, девојчица.
Мама, тата, како ћемо?
Куме, да ми теби кажемо како нећемо: немој ове данашње кратеже и помодарије: Миа, Теа, Ива, Уна,Ања, Ења, Иња… Сара? Добили смо дете, а не чизму. Тара?! Па кад порасте, да слушам магупчиће како се хвале да су се пели на Тару… И немој неке Пелагије, Евпраксије, Геновеве и тако то. За све остало, куме, теби на вољу.
Дао сам детету име Милена. По заувек ми драгој особи, чији дан одласка рачунам као дан свршетка свог детињства.
Познајем три Милене: 20, 40 (замало) и 60 година. И све три ме гледају блаженим погледом и са осмехом, јер свака од њих мисли, најозбиљније мисли, да сам детенцету дао име управо по њој.
*
Провукао сам се некако кроз Славију у Краља Милана, па одмах десно у Милутина, узбрдо. На раскрсници са Његошевом „стоп“ и пешачки. Његошевом, одоздо, од Цветног трга, иде она, држећа и утегнута. Памтим је из студентских дана – ништа конкретно: гледање испод обрва, ситан немушти флерт у пролазу. Препознао сам је упркос толиким протеклим годинама; она мене, таман и да је обратила пажњу, тешко да би.
Ступа на пешачки, корача као по манекенској писти, витка, усправна, свесна, „такете-такете-такете…“. Ја држим крш у брзини на пола квачила, турирам да не угаси, узбрдица, а за мном колона.
Она мисли, ја турирам за њом…
Ово горе су примери. Дефиниције нема. Од Адама наовамо, није се родио тај који би успео да дефинише. Нити ће.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Na osnovu dnevne štampe i saopštenja policijskih portparola u Srbiji, uvertira za nanošenje teških telesnih povreda/ubistvo.
Za primer pogledajte stranice crne hronike.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Dijetalni vic
Fata se hvalila prijateljicama kako je smrsala 5kg.
– Kako? , pitaju je.
– Mrkva, luk, krompiri, blitva…
– Kuhala ili przila?, zapitaju.
– Kopala!!! 🙂
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com
Nose Mujo i Haso akumulator od kamiona na punjenje. Mujo razmišlja naglas:
• Jest’ težak ovaj akumulator bolan, ruke mi otpadoše. Šta će tek biti kad se napuni!
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com
Uciteljica pita Pericu:
– Perice reci dvije zamjenice.
Perica:
– Ko, ja?
Učiteljica:
– Napokon tačan odgovor i od tebe.
Kaže policajac plavuši:
– Dajte mi, molim vas, svoje ime.
Plavuša:
– A kako ću se onda ja zvati?
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com
Došao oktopod u muzičku skolu i kažu mu:
– Ti ćes da sviraš gajde.
– Čuj da sviram, ja bih ovo jeb’o! 
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com
Mujo ode kod gatare da mu prorekne budućnost, pa mu ona uzme dlan i gleda, gleda… nakon par minuta uzdisanja i okretanja očima, napokon ispali:
– Daklem… ‘vako t’ kaže… do tri’es’pete ćeš rintat’ k’o konj za malu plaću i bićeš nesretan….
Mujo uzdahne i entuzijastično upita:
– A poslije?
Gatara mu pusti ruku, zapali cigaru, otpuhe dim i slegne ramenima:
– Poslije ‘š se naviknut’!
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com
Srpski dobrovoljci uhvatili Bin Ladena u Avganistanu i premišljaju se šta da rade sa njim. Jedan kaže:
• Hajde da ga zakoljemo.
Drugi:
• Hajde da ga oderemo.
Na kraju odlučiše da ga obriju i ošišaju a posle da ga zakolju. Obriju ga oni tek će jedan:
• Pa ‘de si Arkane, jebo te Bog?
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com
Uđe Perica u autobus i pita ga vozač:
– Koliko imaš godina?
– Sedam
– Kada bude došao kondukter, reci da imaš šest.
– Zašto?
– Pustiće te besplatno
Dolazi kondukter i pita ga:
– Koliko imaš godina ?
– Šest!
– A kad puniš sedam?
– Čim izađem iz autobusa.
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com