Lagani trening za Kineze kao priprema za mnogo teže takmičenje: Državno prvenstvo Kine.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Neki Željko
Željko Joksimović, Željko Samardžić, Željko Vasić, Saša Kovačević, Bojan Marović…
Ljigavosrcecepajuće pesme koje su sve iste:
Voleo sam te, a ti mi ljubav nisi pružila, o kako si mogla ako si znala da ja samo za tebe živim… OOooOOuuuOouuoouuu…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nikotinski šok
Ustaneš ujutru, skuvaš kafu, otvoriš paklu i shvatiš da ti je neko popušio poslednje dve cigarete.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Mazohistin san
Poštenim radom steći punu starosnu i stažnu penziju u Srbiji.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Šalu na stranu
Слаломско спуштање и брутално суптилан прекид баронске сеансе.
-И онда јој подигнем ноге у вис, окачим их о рамена и заријем јој га до краја, људи моји то је најбоља поза у историји поза, четрес’ пет минута сам је тако арчио, прскала је као фонтана код Београђанке, ‘наш како су ми мокри чаршави били, еј вриштала не можеш да верујеш, а онда…
-Феноменално јеботе.
Шалу на страну, реците колико је цео свет отишао у курац када су најбољи фудбал коју сам гледао у последњих шест месеци играли Тотенхем и јебени ПАОК?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Negiranje paralelnih univerzuma sa simultanim proticanjem vremena u poetici Šabana Šaulića
Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nedostatak kondicije
Kada potrčiš a tvoja duša kaska za tobom 10 minuta.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
CV
To je ono što poslodavac, kada ga otvori, uz izraz neprijatnog iznaneđenja doživljava palindromski kao VC (WC).
Zaboga toliko ste toga u njemu nasrali.
S druge strane, ako i stojite iza svih epiteta i hiperbola kojim ste stilski obogatili tekst biografije on, opet, neće biti zadovoljan jer niste u poslu još od obdaništa i gubili ste toliko vremena na fakultetu za koji se ionako može kupiti diploma, sada već na nivou kataloške prodaje koju poštar isporučuje u roku od 2 dana.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Moldavka
Ako sam ja radio, ne mora moje dete
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k’o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jedan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"…
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne… Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni… Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje – "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog – u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski….
Preuzeto sa http://vukajlija.com