21.8 C
Belgrade
četvrtak, jul 3, 2025

Sve mislila, na jedno smislila

Djevojka kod koje sve misli vode ka jednom, ultimativnom cilju. Ona pogleda sve izložene opcije i na kraju opet dođe do istog zaključka. I pored raznih sugestija, jakih kritika i brojnih odgovaranja od ideje, ona uporno sve to tumači u korist svog cilja i prvobitne zamisli, i ništa je ne može pokolebati.

Nije to optimizam, više liči na mentalitet tvrdoglavog govečeta koje je slijepo kod očiju i koje uporno gura i odbija da prihvati istinu iako je očigledna.

Za nju, svi putevi zaista vode u Rim.

– I znači kažeš da sam ti ružna?

– Jeste, ružna si. I debela. I smrdiš. Čak bih rekao da mi se i gadiš.

– Paaa znaš kako, psiholozi kažu da je prevelika odbojnost prema nečemu ustvari znak pritajene ljubavi.

– I glupa si bre. Vidiš kakve nebuloze pričaš. I tvoj glas je iritantan toliko da se jedva suzdržavam da lopatom ne razbijem… pa lopatu jelte. Jesam rekao da smrdiš?

– Hihihi, ko se bije taj se voli hihihi.

– Ma bravo, si to čula od drugara iz odjeljenja za djecu sa posebnim potrebama? Žestoko mi skačeš po živcima, otpišaj spodobo!

– Ma vidim ja da smo mi stvoreni jedno za drugo, zapisano je u zvijezdama…..

– O bože…. :vadi pištolj: BUM!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Važno je učestvovati

Rečenica kojom nagovarate nekog da da učešće za kredit.

"Ajde kume,šta je to, soma evra, to je manje od tvoje plate."

"Ma nije to problem, kako ćeš ti da vratiš taj kredit?"

"Ma ko mu jebe mater, važno je učestvovati!"

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nekada se znalo

Учестала фраза којом се покушава дочарати како је у некој ближој или даљој прошлости све било нормално, а сада су се вредности и погледи на ствари тотално измениле.

– Сине, зашто си се утегао у тим фармеркама, изгледаш као педерчина распала? Признај бедевијо, примаш га у рч!

– Ма јок ћале, то се сад тако носи.

– Некада се знало ко носи сукњу и хулахопке, а ко панталоне и дугачке гаће.

—————————————

– Матори, дај две ‘иљаде за град.

– Две? Јебем ли ти ‘леб ражани, шта ће ти толико?

– Треба јебига, морам се отворити пред женским полом.

– Пу! А некада се тачно знало, изведеш је у шетњу, купиш сладолед и она срећна као Нова година.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Na zdravlje

Do kurca, rečeno na kulturan način.

Ć: Tata imam nešto da ti kažem.

O: Šta bilo ćero? Opet onaj tvoj nešto zasr’o? On stvarno ‘oće da ga sameljem?

Ć: Ma nije tata, nego…

O: Šta nije, govori odmah, idete mi na kurac oboje, jebite se više!

Ć: Pa problem je što jesmo…

O: Molim?!

Ć: Tata, trudna sam.

O: E na zdravlje!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Mraka

Tijelom nabildanim od višednevnog iznošenja ćutuka iz šume sa jedne, te znanjem biranja riječi sa druge strane, ovaj muškarac uzdrma mlađana srca rasnih i spremnih ženki olako k’o krava Šarulja kad uleti u komšijine ku’ruze. Za njega se može reći da pripada grupi velikih seoskih jebača, muškarca koji kad se pojavi na prelima uz kazan izazove kod obdarenih seljančica poremećaj u glavi i enormnu želju za koitusom koju žele da utale beskrupulozno lomeći njegovu nabreklu stožinu.

On je mačo muškarac kojeg svaka žena, vidjevši ga na prvi pogled, želi za sebe. Nikada nije bio ženskobara, niti se vodio idealima društva zapadnih zemalja koji furaju stil feminiziranih, bledunjavih muškaraca, nego je kao pravi domaćinski čo’jek žario i palio ženskim srcima i neumorno ih uzgonio k’o beduin svoje kamile uz pustinjske dine. Za njega postoje tri glavna cilja: dobro pojesti, dobro popiti i dobro otrsiti. Ne koristi kabanicu, jer se nikada neće prevariti, pa napuniti neku razuzdanu provincijalku koja vapi za krutim sredstvom. Ne, on se ne pali previše, svejedno mu je ko leži ispod njega, bitno je samo da je mesnata i da se može uhvatiti za bolju dojku, te iz tog razloga često mijenja žene k’o svjećice na protrulom Stojadinu.

– Dobro sinoć bilo. Bilo je na belegiju, mogu ti reći.

– Bilo bi i meni dobro da sam ih onako izvodio iz diska k’o ti. Nastasio se na njih k’o ludi Milojko na Đurđicu. S koliko si bio?

– Šta ja znam, poslije treće sam prestao da brojim.

– Jesi mraka…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Slušač muzike na mobu bez sluški

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте – слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

СТАВИ ЈЕБЕНЕ СЛУШКЕ И ИЗВУЦИ СЕ!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Pešački prelaz

Ono što vozači ne vide, pešake mrzi da traže a policiji služi da odere i jedne i druge.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Sferna simetričnost

Епитаф на споменику гојазности. Налепница за људе који нису више дебели, свиње, нислки коњеви или слонови.

Особа 1: Бгааатеееее… види оно чудо!

Особа 2: Бгате, није то чудо, то је сферно симетрично! Замисли да је пипнеш и крене да се котрља низ улицу.

Особа 1: Ај батали… Видиш да је миџит, има да се претвори у лоптицу скочицу кад налети на ивичњак.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Čika Mića

Naziv od milja za mito. Najbolji drug svakog opštinskog, republičkog, carinskog, ama bilo kog državnog službenika & funkcionera.

– Dobar dan, dobar dan, evo doneo sam svu potrebnu dokumentaciju, a čika Mića je insistirao da Vam lično dođe u posetu…

– Jao, pa stvarno nije trebalo da se mučite da vučete sve te papire, pa čika Mića i ja se znamo toliko godina…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Deca sutra prva smena

Fora na koju se matorci izvlače sa slava, rođendana i ostalih sedeljki kada se smore.

Nakon petnaestominutnog ubeđivanja domaćina da ostanu sledi ova mat rečenica na koju replike nema.

Deca su svetinja – škola je svetinja – amin…

M: Brate, ako si imo u planu da nas napiješ pa da se onda svi komplet povatamo sa tvojim ortacima zajebo si se. Kakva ti je ovo žurka? De su žene ?!

N: Aj daj sedite, evo sad su mi se javile, dolaze tri ortakinje sa ETF-a !

M: Jebiga brate, moramo da idemo, deca sutra prva smena…

N: Pušite mi kurac…

Preuzeto sa http://vukajlija.com