Šta je hrabrost?
Kad muškarac na
sopstvenoj svadbi
naruči pesmu „Nije
život jedna žena“.
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2013-03-22
Cujka
Ракија лошег квалитета, држи венац 40 дана. Такође, означава ожедаравање.
– Дај, куме, не буди паор, мани ме ове твоје цујке, к’о медицинку да пијем.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bio sam živ kad je Srbija dala šest golova!
Опаска која преживљавање Армагедона чини смешним, раздвајање мора као Мојсије прелаким, па чак и достављање исправне документације на шалтеру из прве ништавним. Можда будуће генерације могу да ураде све ово горе наведено док су живи, али и Ви и ја смо били живи сведоци да је Србија дала некоме шест голова!
*Деда препричава причу својим унуцима далеке 2070. године*
Деда: Сад ћу вам испричати причу за коју су сматрали да је мит, прича о томе како је Србија постигла шест голова на једној утакмици…
Унук: Деда опет булазниш, одох ја у моју виртуелну капсулу да се играм, сви знају да то не може да буде истина!
Деда: Балавче безобразни, због вас се заборавља историја!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pošteno suđenje
Za to mora pošteno da se plati.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Fudbaleri
Osobe koje igraju dečije igre za novac odraslih.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Oproštajno pismo
Ćirilica. Polako, ali sigurno se opraštamo od nje.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
AJAX
Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu „Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila… I od Van Bastena sam bolji… Mister Proper je pička…“.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ubači Deja!
Poklič koji se najčešće mogao čuti po TV salama studentskih domova u Novom Sadu (kao i u drugim univerzitetskim centrima, stecištima budućih akademskih građana poreklom iz krševite, ali ponosne republike) za vreme utakmica fudbalske reprezentacije Jugoslavije krajem 80-ih godina prošlog veka.
Naime, Dejo Genije Savićević jeste bio virtuoz s loptom, ali nije baš bio u milosti selektora zbog svoje prevelike potrebe za soliranjem te je mečeve često počinjao s klupe….
Igra se treći minut prvog poluvremena, Mehmed Meša Baždarević šalje pogrešan pas. Dva prva reda u TV sali (rezervisana još u cik zore kratkom porukom: „Ko ođe šjedne kukala mu majka“) istog momenta skaču na noge junačke i kreće bujica komentara:
– Ama viđe ovog nesoja što čini!
– Ma vadi govna napolje, jadan!
– Ubači Deja, oca ti jebem!
– Ubači Deja! – horski odjekuje TV salom…
P.S. Eh, kakva su to fudbalska vremena bila kad jedan Genije nije imao sigurno mesto u nacionalnoj selekciji (iliti repki što bi rekli savremeni ljubitelji fudbala).
Preuzeto sa http://vukajlija.com
jer tako sam u mogućnosti
Citat neimenovanog ratnog veterana iz ’99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje „zašto?“.
Konobar: Pa daj bre, pijani ste već. Zašto morate svaki vikend toliko da pijete?
Gost: Jer tako smo u mogućnosti.
Šef: Kovačeviću!!! Zašto oni obračuni ne leže već kod mene na stolu?!
Zaposleni: Jer tako sam u mogućnosti.
Majka: Pa sine vidi kako je lepo vreme napolju! Zašto moraš da visiš po ceo dan pred tim kompjuterom?
Sin: Jer tako sam u mogućnosti.
Majka: (zbunjena) Šta? More kad ti raspalim sad jednu šamarčinu, pa da vidiš koje ja mogućnosti imam.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Odskočna daska
Mistična savitljiva podloga sa koje se pravi potencijalni odraz ka košu sopstvenog uspeha. Figurativna trambolina koja svojim korisnicima pruža latentnu ali idealnu mogućnost da preko njene neupadljive ali skokovite površine odskoče u visine sopstvenih karijera. Nezaobilazan i pomalo mistifikovan termin kada je ambicija rendom homo-sapiensa u pitanju. “Mistifikovan” jerbo pomenutu dasku može predstavljati apsolutno bilo šta; od slučaja do slučaja zavisi da li će to biti, na primer, pozicija jednog kopir-majstora ( onaj što kopira; prim. prev.) u mnogoljudnoj kompaniji čiji je pravac poslovanja obično nepoznat njenim zaposlenim ali dakako “ima neke veze sa export-importom”, šalter dimenzija 2×3 metra za potrebe javnog sektora koji – ukoliko se preživi – obično vodi u nešto veći radni prostor ( 4×3; prim.prev.), ili polni ud pretpostavljenog, direktora ili debelog i najčešće ćelavog producenta – zvanog „Bolero“ – koji se nekako i dâ preživeti ali ne i zaboraviti.
Uglavnom, sve su to tipovi motki kojima naši kandidati za svetlu budućnost postaju Bubke svojih profesija, odistinski ostvarenici vremêna uloženih u sebe sâme. Mada i ja serem previše…
Elem, za sve one koji u svojoj trenutnoj poslovnoj realnosti žele nešto više od titule „malog od palube„, potrebno je reći „hop!“ veoma strpljivo i polako i verovatno nekoliko desetina hiljada puta pre nego konačno i upali. Izvestan period kaljenja im, razume se, ne gine…
– ‘Ajde, dušo, spremaj se, već nas čeka kombi dole…
– Ali, Taške, zar stvarno moram da pevam kod Ere u kafani?! On je takav prostak…
– Je l’ ti ‘oćeš da pevaš u Operi ili ne, a?!
– Svim srcem!
– E, pa onda, ostavi taj brus, oblači tu ribarsku mrežu i polazi! Erin lokal je idealna odskočna daska za to…
————————————————————————————————
:Mladi i sveže diplomirani student Megatrenda sa prosekom ocena 9.9 ( smer nebitan ), na nagovor svog oca dolazi u firmu strica Bobana ne bi li ga ovaj zaposlio…:
– Zdravo, striče, eto ja doš…
– Ćao, mali, sjedi…Štaš pit’? Smiiiljka! Daj dva viskija i dvije kave ođe, odma’!
– Hvala, striče, ne treb…
– Jebeš li šta, mali? Šta ti radi onaj prdonja kući? Kako škola?
– Slabo, eno ga svađa se s majkom, a zbog tog trećeg sam zapravo i došao…
– Znači – pos’o, a? Štas beše ti ono izučav’o? Pravo? Medicinu? Ekonomiju?
– Biznis, striko. Biznis…
– Propisno, propisno…Ništa. Počinješ od slijedeće nedelje, u redu?
– Hvala, striče, neću te razočarati, časna reč! A gde će mi biti kancelarija? Je l’ treba svoj laptop da donesem ili ću imati svoj poslovni? I koji ćeš mi auto dati da vozim?
– Kancelarija? Laptop? Auto? Da tebi vrane nisu malo popile mozak, momče?! U ponedeljak u 8h da se javiš u magacin na istovar, ščuo!
– Ali, ja sam misl…
– Misliti i srati nije isto, moj bratiću. Tako sam i ja poč’o, tako ćeš, vala, i ti. Možda neđe i doguraš…
– Ali ja imam školu, znanje, visok prosek…
– …i kurac ‘mesto mozga, znam već. Da sam ja takve k’o što s’ ti puštao da mi se mešaju u pos’o odavno bi prop’o i završio naulici. ‘Ajde, bjež’ sad, još ćeš od strica dobiti batine koji si trebao dobit’ od oca, krv mu jebem onu blagu!
Preuzeto sa http://vukajlija.com