1) Ох, колега, пошто видим да сте ви спремни за ово римско право као Срби пред битку на Марици, почећемо са једном петицом. Можете да замислите да сте још у средњој школи, а да сте добили петицу, лакше ће вам бити.

2) А: Ало, Језиви, шта радиш ти ту бре?

Б: Мој алегорични алтруизам је инспирисао Шпекспира да напише Кад су цветале тикве, о томе ти причам пре…

Ц: Пусти га бре, видиш флајку полупразног Рубинштајна поред њега… Он је већ спреман к’о Срби пред битку на Марици, само ми је жао што не сања неког безубог Турчина који му зарђалом сабљетином прави касицу на леђима, да се опасуљи мало…

“Odlazim. Obožavam da ti se predajem pohotno, ni sa kim mi nije tako lepo kao sa tobom, smejem se sa tobom kao luda, ali…ti si tek fićfirić, nestabilni muzičar, nestalan, bez primanja, ja s tobom nemam budućnost.“

“Šta je to budućnost? Ima neko ko je drži u džepu?“

“Budućnost, to je…to je budućnost…kao sigurna budućnost, neko ko može da ti pruži, znaš…budućnost?“

“A je l’ poznaješ ti tog veleposednika budućnosti?“

“Ama, čoveče, ti mene ovde zajebavaš, a ja ti pričam o budućnosti, o planiranju, o izgradnji budućnosti, mora da se misli na budućnost.“

“Misli, misli o budućnosti. Najbolje odi na groblje da razmisliš o budućnosti, to je jedina sigurna budućnost za koju ja znam. I ovaj propali muzičar, i tvoj veleposednik iz snova, i ti, i svi mi sa i bez budućnosti, završićemo na istom mestu. Razmisli tamo za čim više žališ, za mnom, koji te obasipao ovim beznačajnim trenucima, ili za budućnošću koja ti je potpuno nepoznata.“

-Е одиграј кеца на Абердин против Селтика, долази сигурно….

-Јес луд ти. Два ко кућа.

-Брате….Селтику су отишла два кључна играча….опуштени су у тој њиховој смрдљивој лиги…концентрисани су на ЛШ, а ови брђани имају мотив, код куће да их добију, пази шта ти кажем.

-Ае не лупетај, молим те…па сви тимови шкотске да се скупе не би победили…

-Живи били па видели….

——————-

-То арапско пролеће и то, то је све Америка започела….то ти је план. Освоје све Арапе и дођу до Индије, е онда њих сјебу, а онда Кину, и све то да би контролисали Русију, пај ша ти кажем…

-Аха, до јаја….ал зар није логичније да су се оно, арапи сморили са овим Мухдијима…оће људи да гласају јеботе….зар теби није филинг да излазиш на гласање и црташ курце на листићу…

-Ма видећеш….за годину дана Амери ће све да их нападну…живи били па видели.

-Sećaš se one tete? One naše tete.

-ONE? Ko da je zaboravi? Al smo ga i bacali na nju, kad se samo setim.

-E, umrla je juče. U 70-toj godini. Doneli je u mrtvačnicu, i to baš u moju smenu.

-Auu. Jesi se skenjao?

-Onako… I mogu ti reči da i dalje ima onu ludački veliku sisu.

-Ne seri da si…

-Jok bre! Dal si normalan?

-Pa i ja reko…

-I čvrstu.

– Али, госн Додиче, како да направим сцену ђе обрезани муџахедин трти Косовку ђевојку на Романији?

– Снађи се! Ено ти Кусте, он бар нема проблема са идентитетом. Неке међеде метни обавезно, да има тај наш шмек, шчуо.

– Добро, добро, али да нас не потерају у вези са људским правима и заштитом животиња?

– Јебем те манита, немојте јебати међеде, него док се прича заплиће, живописни пејзaжи и то… ‘Оћу да ми филм освоји “Златни фалус“, јасно?

.

.

.

– Фаризада, 100 евра, снимање сутра у 3, ти у фереџи и димијама, аналац?

– Аферим, таман пред тезгу на Сокоцу.

– Онда се видимо. Запери пркно!

– А како друкчије?

Добар дан, да ли могу да добијем уверење да сам жив?

Дан први: Може. Треба ти водопривредна дозвола.

Дан стоти: Да би добио водопривредну дозволу мораш да изградиш канализацију у месту пребивалишта.

Дан петстоти: Не можеш да изградиш канализацију ако немаш ХАЦЦП сертификат.

Дан 1001: Не можеш да добијеш ХАЦЦП без уверења да си жив.

И тако.

– Mačkice, mislim da je krajnje vreme da me pustiš da uđem na zadnji ulaz.

– Dušo moja, i na prednjem ti je trebalo pola sata da skapiraš kako se otključava brava, tek bi se na zadnjem sjebao. Moraš još da vežbaš, ali biće, jednog dana.

*Фантомски је био конкретно за мене, јер ја кретен провинцијалски нисам знао да треба прво окренути 011 као позивни за БГ.