Kritikovati nečija dela i nedela u cilju da ih više ne ponovi, uspostavljanjem sopstvene misli kao temelja daljeg uzdizanja ličnosti tj. nešto kao vaspitavanje sa represivnom merom pokude.
Pokuda je odvajkada sinhrono plivanje vaspitavanja, žene su se uvek bolje snalazile u tim verbalnim disciplinama jer su muški više za, da se tako duhovito izrazim, osetljivije metode.
Uz dosta treninga kuđenje postane zvocanje, ovo važi za oba pola.
– Jesi li videla kad ti je ćerka došla kući sinoć?
– Ne, kad?
– U tri.
– Milena! Silazi dole da ti održim bukvicu!
– Šta je!? Šta se dereš!?
– Kad si došla sinoć?
– U tri.
– Isti ti je tak’i otac! Mrš u sobu i nema izlaska mesec dana!
– Ti to nazivaš kuđenjem? Sad sam jeo abeceda supu i mislim da bih iskenjao bolju pokudu.
– Nemoj ni da počinjem sa tobom! Kad si ti došao iz kafane?!
– Što, ‘oćeš i mene karati?
Preuzeto sa http://vukajlija.com