Kako namestiti stan po srpskom feng šuiju?
– Složiš nameštaj tako da se ne vidi gde je zid flekav ili je povukao vlagu.
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2014-02-24
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2014-02-23
Pričaju drugarice u školi:
– Volim turske serije jer imaju tužan kraj.
– Meksičke su najbolje jer se završavaju srećno.
– Indijske su dobre jer nemaju kraj.
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Porodica sa reklame za supicu
Najgori mogući sklop savršene četvoročlane porodice. Oni su prepoznatljivi po izuzetnoj toleranciji, i majci koja nosi brem života i kuva supicu. Imati takve komšije je podjednako dosadno kao biti vaška na Šabanovoj glavi.
Oni su savršeni, umereni i teško da ćete od njih videti koristi, više koristi imate od komšije narkomana, jer možeš lako doći do “biljke za herbarijum“ il’ komšike kurve, možda te pozove na kafu a ne popijete kafu.
– Majka koja kuva supicu: Dobar dan komšija.
– Prosečan komšija: Dobar dan.
– Majka koja kuva supicu (govori sinu od 12 god. sa simpatičnim brkićima): Reci čiki dobar dan.
– Maloletni, tolerantni drkadžija: Dobar dan, čiko.
– Prosečan komšija: Dobar dan. (mili ga po glavi).
– Majka koja kuva supicu: ‘Ajde ćero! Ne treba da te opominjem valjda si ti odrasla devojka. A do juče je nosila roze.
(ćerka (18) isprati simpatičnim osmehom, iako bi svaka druga zasramljeno pobegla s lica mesta).
– Napaljena klinka: Dobar dan.
– Prosečan komšija: Dobar dan.
– Majka koja kuva supicu: A, evo ga i dragi tatica.
– Tatica koji ima stalan posao (ljubi svoju dragu ženicu, iako bi joj svako “normalan“ rekao da uđe u sobu uz par psovki): Dobar dan.
– Prosečan komšija: Dobar dan (uh da l’ ih ima još).
– Majka koja kuva supicu: E, a sad idemo da ručamo supicu, posle ti na glumu, ti na balet…
(odlaze).
(dolazi komšija narkoman).
– Komšija narkoman: E, brate, šta ima? Nove komšije? Neki fini ljudi, a? Vidim, sit si se napričao s njima?
– Prosečan komšija: Ma kakvi, porodica sa reklame za supu. Prođe mi celo jutro u “dobar dan“. Aj’ nabavi mi nešto od onih biljki za herbarijum. Nije frka?
– Komšija narkoman: Ma, za tebe uvek.
– Rava: Momci, supica je gotova.
– Prosečan i Komšija narkoman (u isti glas): Evo NAS! (šašoljeći kurčeve).
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Švaba
Plavokosi Srbin.
– „Vide ga mali, jeba’ ćaću svoga, k’o da ga je Švaba pravio…“
Preuzeto sa http://vukajlija.com
50 nijansi sive
Najzastupljeniji vid ekonomije na Balkanu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Karagunis
Највећи индијанац у друштву, шабанчина прве класе. Лик који ће да плане у тренутку и да ти полупа пичку без разлога. Не може да контролише своје понашање, класична тарзанчина. Иако је мањих димензија изразито је зајебан, ситан али динамитан. Констатно нервозан и никад га не држи место, не плаши се никог па чак ни јачег од себе. Иако је углавном предмет спрдње међ’ ортацима само они много јачи од њега имају муда да га зајебавају у његовом присуству. Изразита прзница, темпирана бомба. Прави тасманијски ђаво.
Наиме, Карагунис је капитен Грчке фудбалске репрезентације, познат по својим неартикулисаним испадима. Човек за кога су Адријано, Ибрахимовић и Станковић својевремено рекли да је највећи индијанац у свлачионици Интера. А да само Ибра и Адријано имају муда да се зајебавају са њим. Иако је смешан то му се не говори јер може поћи наопако. Злобници би рекли да плаши противнике по терену.
– Јес чуо што је Ћоми пук’о синоћ сунце ти јебем, развалио пичку Жики боксеру док си реко кекс?!
– Ај не кењај? Мали Ћоми, мислим знам да је нервозан и то али брате Жика је Жика не би се ја са њим зајебавао!
– Посложио га целом дужином, Жика га спрдао цело вече овај само пук’о у тренутку и ћао. Једва смо га смирили јебо га отац.
– Хехе мали је луд, прави Карагунис, ко да га овај правио!
– Ма пусти га у курац после оног синоћ ја се са њим не би зајебавао, треба да ме прекоље зубима да личим после на Тевеза, дукурац са будалом.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Na Skali od 1 do 5
Deo Molderovog radnog vremena.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prokeljka
Кметуша, шана, jашарка. Убер љанка обавијена ауром што смрди на пиво и внуго. Обична земљуша коjа своjом појавом позива апокалипcу.
Одело сиђошке и име Светлана, плус три јутра земље испод нокта кажипрста. Док твој лабуд мирује у језеру снова, она безуспешно и неискусно маше сифончином непримечујучи длакурину поред бранџе.
Све да је последња са рупом на планети, пре би попио воду из чистача за веце шољу и тиме убио ерекцију него њу гужвао.
– Одосмо кево!
Доведи ту прокељку Cтојанку у стан и сутра, да огули кромпир ноктима.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Grljenje leša
Pandurski izraz za nepopularan posao.
Naime, poznato je da prilikom uviđaja kod samoubistva vješanjem, jedan pandur skida obješenog presjecajući uže na kojem dotični visi, dok ga donji kolega dočekuje nekom vrstom zagrljaja. Dio posla najčešće rezervisan za mlade policijske pripravnike koji tek počinju da grade karijeru.
„Luna 1 za Lunu 6, prijem!“
„Luna 6 na prijemu.“
„Prijavljeno samoubistvo vješanjem starije ženske osobe u porodičnoj kući, ulica Nikole Tesle broj 17.“
„Luna 6, primljeno. Krećemo odmah.“
– Đuro, pali auto, prijavljeno samoubistvo vješanjem!
– Joj šefe, može li neko drugi da ide umjesto mene? Svaki put ja moram da grlim leš majku mu…
– A koga da povedem balavče, načelnika?! Jel znaš ti koliko sam ih ja izgrlio svih ovih godina u službi da bih postao ovo što sam sad? Osim toga, sudeći po adresi mislim da je tvoja tašta u pitanju.
– A?!
– Da da, i zato skini taj blagoteleći kez s lica i kreći! Pun gas!
– E to je već nešto drugo šefe…Je l’ mogu i muziku da pustim?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nije on kriv
Nekad otupe sva čula zbog voljene osobe, ali pre njih strada razum. Dakle, prvo ćemo među racionalnim, a zatim i iracionalnim stvarima da tražimo opravdanje za kojekakva devijantna ponašanja. Tu je već stradao razum i razloge pronalazimo u svemu drugom i krivicu bacamo na sve druge, pa i više sile.
Onda sledi druga faza. Otkazivanje čula. Kada vidimo da stavlja petarde komšijinom psu u usta ili čujemo da psuje majci majku ili nanosi fizički bol… Ma ne… Oči nisu dobro videle, ni uši čule, ni koža osetila.
Sve je lakše priznati nego da smo pogrešili u vaspitanju, zavoleli pogrešnu osobu ili da nas je, jednostavno, Bog zbližio sa nekim retardom koga moraš voleti po default-u.
Nije što je moj, al’ je mnogo dobar momak. Ne pitaj kol’ko. Al’ nije imao sreće u životu, ama nimalo. Prvo ga izbace iz osnovne posle ekskurzije. Al’ nije on bio kriv. Šta zna dete, napile ga bitange, pa ga nagovorili da pipka nastavnice, guzicu da pokazuje direktoru.
Eto, posle je mor’o i u dom, ostadosmo bez kuće, šta će dete, počeo da kocka, nije išao u školu, pa mor’o negde. I nije imao sreće na kocki, eto ti. Baš ga nije htela. A i barabe pustile ga, on jes’ imao fine brčiće i sve, al’ da su pogledali malo bolje, vidi se da je falsifikov’o ličnu kartu. Ej, petn’es’ godina im’o tad. U domu se baš i nije snaš’o. Neki ludi vaspitači ne pitaj. Ovaj jedan ga valjda nap’o, on mučenik šta će, dograbio šta je im’o pri ruci, pa ga tuk’o po glavi dok se nije uverio da se odbranio. Prep’o se bio valjda. Al’, u zatvoru se posle snaš’o, odatle nisu hteli da ga izbace, još ga zadržali. Sa’ će još malo da izađe.
Mi skućili opet za to vreme. Valjda ću dočekati da izađe. Ili valjda neću. Otkud znam.
Preuzeto sa http://vukajlija.com