Реже, штипа, убија колико је хладно. Имате осећај као да вам неко зарива зубе у кожу. Што би наш народ рек’о пингвинима јаја отпадају.
– Уууу брате дај ложи смедеревца, и дај неку домаћу! Смрзох се ко пичка.
– Саће, саће стисо мраз уста га јебем!
– Уједа матори, уједа!
– Ево стиже препеченица, сиду лечи! Неомашћена!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
U očima majke sve zle gene pokupio. Ona se trudila da od tebe napravi čoveka, kao malom ti kupovala slikovnice, bojanke i bojice, učila te da brojiš i pišeš slova, a ovaj, kako ona voli da ga naziva, od malena krenuo da ti daje da menjaš gedoru, učiš šta je burgija za drvo, šta za metal, a šta za beton, razlikuješ gužvajući i običan tipl, poznaješ šrafove po M oznaci i sl. Ona te spremala da budeš školovan čovek, jurila te da učiš, pišeš domaći i imaš uredne sveske. Naravno, ćale je tu bio da ti napiše opravdanje kako si imao zauške, a on te u stvari odvukao na Savu da jurite soma pet dana.
Od prvog dana majka je strepela da ne povučeš onu njihovu hajdučku krv.
-Mama, mama. Dala mi učiteljica peticu na onaj sastav, poslaće ga na konkurs.
-Ljubi te majka pametnog. Sačekaj da se mama vrati sa posla, pa idemo sa tetkom u vojni muzej.
-Tata, dobio peticu.
-Ljubi tajo šiljokurana njegovog. Eto, sad ne moraš deset dana u’školu, no ti i ja idemo danas po kuma, pa nas trojica lepo na Tamiš. Nema nas deset dana, bole nas i to baš kurac. Neće žene da nam ostanu same, hehehehe, ako me razumeš…
-Ne razumem…
-I ne treba. Shvatićeš i sam za koju godinu, a ako si pametan, nemo’ se ženiti.
…trides’ godina kasnije…
-Bako, dobio sam pet iz srpskog. Lektira, prepričavanje. Super sam uradio.
-Bakino zlato pametno. Vodi tebe baka danas u zoo vrt.
-Jeeeej.
-Majka, ‘de ga vodiš? U zoo vrt? Koji će tamo? Znaš pošto karta za vas tamo? Bolje mu daj te pare da ga vodim ispod Pančevca da mu kupim štap i mašinicu, da dete ulaže u prave stvari…
-Jes, tako je i tebe tvoj otac vodao po pecanju, pa ne završi fakultet, a majka je svaki dinar dala za tvoje školovanje…
-Nema od toga ‘leba. Danas sam pogodio posao, neki parket, pe’sto evra, par dana posla. Sa kojim fakultetom te pare?
-Sve na oca povukao, jebem vam mater obojici!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Fudbalski izraz koji se koristi kako bismo obavestili saigrača da mu protivnički igrač dolazi s leđa, ali zašto ono „mala“, nikad mi neće biti jasno.
– Imaš me, Panto, imaš me!
– Žiga sam, Žiga sam! Pazi ledja mala, ledja mala!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ponovni odlazak u prodavnicu po zaboravljeni artikal. Dešava se uglavnom muškarcima koji su poslati da kupe više od pet artikala, a da tu ne spadaju pivo, cigarete i nešto slatko.
– Evo me dušo.
– Jesi sve kupio?
– Pa naravno da jesam.
– Omekšivač?
– Odo’ nazad do radnje.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vrlo rijetka pojava.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kanibalsko slavlje koje prelazi u sveopšte gađanje hranom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Класичан изговор сваке шлихтаре.
– Где је столица? Ко ће да ми је донесе?
– Ево ја ћу професоре.
——————————————————————————————————— Ај редар иди по креду!
– Нека ја ћу професоре.
——————————————————————————————————— Треба ми хемијска, заборавила сам у зборници.
– Изволите професорка (долети из претпоследње клупе).
——————————————————————————————————— Бранко, сине, зашто мораш толико да се чепиш професорима?
– Ја се не чепим, ја волим да помажем!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ono fiktivno oko rupe.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Особа чије је генетско стабло сатрулило. Неспособна за самостално нормално функционисање, ослања се на околину да га одржава у животу. Али, околина га је одстрањивала хируршки.
Некада су се генетски ћорсокаци тако и завршавали, ћорскокаком. Сада, они се множе. И множе.
70.000 година п.н.е., негде код, шта знам, Килиманџара.
Мбо се питао зашто се пробудио сам. Саплеменика није било нигде. Ватра се давно угасила, и Мбо је био жедан и гладан. Устао је да потражи своје саплеменике. Пролазећи поред пећине, видео је гомилу великих мачића са врло дугим очњацима. Изговорио је на свом шкљоцавом језику еквивалент „мац мац мац!!!“ и раздраган кренуо да се игра са њима. Није ни стигао да види лавицу.
2000 година п.н.е., Мемфис, Египат.
Кнум-штапхет је чекао већ доста времена у главној одаји. Волео је да игра жмурке, иако је углавном он био онај који тражи. Или онај ког ударају у зуцама. Или онај који проверава да ли има крокодила у реци на дан купања.
У сваком случају, први пут игра жмурке у пирамиди. Рекли су му да броји до 10000. Затворили су врата да не би гледао, иако Кнум-штапхет никада није варао. Седми пут се забројао, али нека. Он не вара. Мало му је било чудно што је тридесет радника затварало врата, али нека.
1453. година, н.е., турска опсада Цариграда.
Алија! Алија! Шта смо рекли?
Тркамо се!
Тако је. Ко се први попне на врх зида, добија бачву алве!!!
А баклаве? А баклаве?
И баклаве!
То! Алах је велики!
Јашта!
Јеее!
Стани, алија! Узми буздован.
А, океј.
2011. година, н.е., Нови Београд, неки стан у блоковима.
Милане!!!
Реци, кево.
Опет си скувао виршле у паковању.
А кево, знаш да не знам да спремим виршле.
Нека сине, ту је мама.
Preuzeto sa http://vukajlija.com