Kada bi znalo da će da živi tako kratko, ne bi se jadno ni rodilo. Da to je prase. Ili bolje reći svinja u pokušaju. Čak i komarac živi duže a da to ničim nije zaslužio. Zato jadno prase žuri da se za kratko vreme najede za ceo život.
Oni prasići koji se bolje probiju u gužvi do korita sa hranom, obično brže stignu i do noža. Oni koji ostanu pozadi imaju šanse da, onako mršavi, sastave još koji mesec. A ko na to misli kada ga vidi onako reš pečeno, s jabukom u ustima? Da li je jandras ili jorkšir, moravka ili mangulica, da li je belo, crno ili šareno sasvim je sve jedno. Niko ne pita koja je sorta, svi samo trpaju u kljun. Na slavskoj trpezi zauzima počasno mesto na stolu. Pored njega niko ne primećuje piletinu i ribu.
Naš narod voli jaku dozu. Čvarci, pihtije, švargla, kulen, slanina, suva rebarca, krmenadle, pršuta, papci u saftu… hvala ti svevišnji što si stvorio ovakvu životinju. Osim u nekim manje bitnim zemljama, u celom svetu je svi naprosto obožavaju. U donjoj Saksoniji živi oko sedam miliona Nemaca, a broj svinja je za pola miliona veći. A, kod nas, usred posta, za Novu godinu se pojede oko četiri miliona kilograma prasetine. Po sistemu – menjam veru za večeru. Ko zna samo koliko se poslova sklopilo za kafanskim stolom na kojem se rumenilo vruće prasence! Neko se uz pečenje zaposlio, neko oženio, a neko samo dobio holesterol.
U životu pazite da se ne ogrešite o ljude i kroz život sačuvate obraz i čast, najmanje će te biti grešni ako nešto pojedete, pa čak i pečeno prase! Ako se Evropa seti da je u devetnaestom veku uvozila najkvalitetniju svinjetinu iz Srbije, biće nam mnogo lakše što znamo da se i mi zdravo hranimo. Onomad je u Novoj Varoši postojao dečji vrtić „Paša i Nataša“. Neki roditelji muslimanske veroispovesti su tražili da se deci izbaci svinjsko meso iz jelovnika, pa je Savet roditelja to pitanje i pokrenuo. Međutim, Upravni odbor te predškolske ustanove je to odbio, s obrazloženjem da se verski običaji ne mogu sprovoditi u ustanovama ovog tipa. Što je najgore, deca se ništa nisu ni bunila, već su kao i sva deca normalno jela i igrala se.
nače, u ovom gradiću pod Zlatarom živi oko 18000 Srba i oko 2000 Muslimana i ostalih. Zamislite samo šta bi trebalo spremiti za jelo deci u internacionalnoj školi u Beogradu, na Senjaku. Indusi ne jedu govedinu, Muslimani svinjetinu, Japanci bi tražili ribu, Italijani žabe, Korejanci kučiće a Senegalci skakavce. Te žene u kuhinji poludele bi pre nego što prime prvu platu.
Moj pradeda po majci, Miloš Pavićević, bio je najstariji solunac iz topličkog kraja. Umro je u 101. godini života. Ceo svoj dugi život pio je vino i jeo prasetinu. Pojeo je na tone mesa. I zamislite, nije umro od holesterola. Do poslednjeg dana bio je u pokretu. Umro je od starosti.
Preuzeto sa http://vukajlija.com