Особа чије је генетско стабло сатрулило. Неспособна за самостално нормално функционисање, ослања се на околину да га одржава у животу. Али, околина га је одстрањивала хируршки.
Некада су се генетски ћорсокаци тако и завршавали, ћорскокаком. Сада, они се множе. И множе.
70.000 година п.н.е., негде код, шта знам, Килиманџара.
Мбо се питао зашто се пробудио сам. Саплеменика није било нигде. Ватра се давно угасила, и Мбо је био жедан и гладан. Устао је да потражи своје саплеменике. Пролазећи поред пећине, видео је гомилу великих мачића са врло дугим очњацима. Изговорио је на свом шкљоцавом језику еквивалент “мац мац мац!!!” и раздраган кренуо да се игра са њима. Није ни стигао да види лавицу.
2000 година п.н.е., Мемфис, Египат.
Кнум-штапхет је чекао већ доста времена у главној одаји. Волео је да игра жмурке, иако је углавном он био онај који тражи. Или онај ког ударају у зуцама. Или онај који проверава да ли има крокодила у реци на дан купања.
У сваком случају, први пут игра жмурке у пирамиди. Рекли су му да броји до 10000. Затворили су врата да не би гледао, иако Кнум-штапхет никада није варао. Седми пут се забројао, али нека. Он не вара. Мало му је било чудно што је тридесет радника затварало врата, али нека.
1453. година, н.е., турска опсада Цариграда.
Алија! Алија! Шта смо рекли?
Тркамо се!
Тако је. Ко се први попне на врх зида, добија бачву алве!!!
А баклаве? А баклаве?
И баклаве!
То! Алах је велики!
Јашта!
Јеее!
Стани, алија! Узми буздован.
А, океј.
2011. година, н.е., Нови Београд, неки стан у блоковима.
Милане!!!
Реци, кево.
Опет си скувао виршле у паковању.
А кево, знаш да не знам да спремим виршле.
Нека сине, ту је мама.
Preuzeto sa http://vukajlija.com