Рекламирани средином деведесетих година као елитне високообразовне установе, којима може бити пандан само Кембриџ или Оксфорд. У међувремену, ваљда због конкуренције (размилели се као печурке по целој Србији), открила се тужна реалност да су им градиво, а и критеријуми, елитни таман колико се елитним може сматрати човек од 47 година који мастурбира на манга стрип јунакиње, игра се возићима на батерије и јавља се у емисије Оље Бећковић.
Углавном имају неке бомбастичне називе као “менаџмент”, “факултет за светско право”, “универзитет за дизајн и културу”, “турбо ултра факултет”, “факултет за посао у јавним предузећима”.
Нису дискриминаторски, има их како у Београду тако и у Лапову, свуда где има “студената” вољних да плате ‘иљаду евра по години.
– Пријатељу, јел можеш мало да ми помогнеш, ти си то завршио, имам неко Пословно право на овом мом факултету?
– Који бре факултет? Какво право?
– Ма студирам Менаџмент у привреди, у Лапову. Имам тај испит за три дана, ако би могао да дођеш код мене вечерас на неко пиво, да ми мало објасниш те основне ствари око права?
– ШКК?
——————————–
– Брате, положио сам шест испита у року!
– Који бре испити, па ти ниси могао да упишеш ни ДИФ у Лепосавићу? Када смо били у основној, мислили смо да си ретардиран, а отац ти је претио професорима у средњој да би ти давали двојке у оној твојој металопосластичарској школи!
– Брате, студирам Мегатренд, изувам, јурим просек!
—————-
– Који је овај дебели у новинама што јури певаљке пијан по дискотекама? Неки нови народњак са Гранда?
– Јок, то ти је ректор Мегатренда.
Preuzeto sa http://vukajlija.com