Najbolje mesto za alkoholisanje ispred lokalne prodavnice.
– Vidi ovog džibera gde je parkirao ispred bip lože. Sad će kraj druge smene u fabrici, žene kreću kući kroz grad. Zovi Vesu, neka pali tamčića da sklanjamo krntiju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kurva. Kada se upotrebi ova sintagma, prostituisanje deluje kao sasvim častan i normalan zanat. Čak ispada da su devojke koje se ne bave prostitucijom zatucane licemerne malograđanke.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Батине које памтиш за цео живот.
– Изгледаш као да те је Кличко ухватио да му јебеш жену, шта било?
– Синоћ мртав п’јан мувао рибу Милета Поклопца.
– Значи увео те у анатомију?
– Чуј увео, прешли већ два поглавња.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
У старту си се зајебао. Тражио си од ћалета да те пробуди. Боље да си навио усрани аларм и сам устао.
Дакле, сваки ћале то ради са нула емоција, за разлику од кеве, која чак понекад и промени глас док то ради. Дође човек, као да буди неку непознату особу. Јеси му ти син, ал’ тада то “нестаје“, циљ је да те пробуди.
Упали сва могућа светла и пусти све што свира (по могућности неку народњачину тешку). Ролетне диже брзином светлости. Да се што јаче чује.
У случају да се ни тада, његов највећи непријатељ, ТИ, не пробудиш, зна се шта следи. Узима ти прекривач, боли га туки је л’ спаваш го, ил’ са рибом, рекао си му да треба да будеш будан тад и тад. Али! Ако и тада останеш у хоризонталном положају, готово је. Вода… нећу то спомињат’.
Што је најгоре, у екстремним случајевима је и кева оваква.
-Ау тебра, на шта то личиш? Држиш подочњаке јеботе!
-Ћале ме пробудио, не питај…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ime koje pravi ljubitelji koka-kole koriste da bi se medjusobno prepoznavali
Smlatio sam juče 2 kila koce uz film.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Hipster nad hipsterima koji mrzi hipstere.
Ona je iznad svih, ona je najbolja i najlepša. Drugi ne zaslužuju njenu pažnju, s toga i ne komunicira sa ostalim pripadnicima homo sapiensa. Govor je, ipak, suviše mejnstrim. Ona ne hoda, ona lebdi. Ivana Žigon joj se klanja, Pantela pored nje daje golove kako bi je impresionirao.
Ali badava, ona je ledena.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Soba napunjena gasom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!
Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.
Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли… Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.
Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.
Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња… Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.
Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.
Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.
Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво… Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.
И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.
Све у своје време, рођени. Све у своје време…
Само да ми је да овај свраб из грла некако оде…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Linija koja razdvaja stari asfalt od novog.
-Jesi osjetio ovaj čekpoint, majke ti?
-Čuj osjetio? Pa da si vozio malo brže, odvojio bi se od zemlje taman toliko da se prekvalifikuješ u pilota.
Preuzeto sa http://vukajlija.com