Необјашњива појава која се јавља у стањима жестоке алкохолисаности, где је субјекат емотивно осетљив, те хрли ка првом странцу не би ли му отворио душу пикантним детаљима из свог живота, играјући на карту “ко га јебе, ионако ми неће доћи на славу“.
Често незнанац буде препаднут изненадним бујицама неартикулисаних догађаја свог одваљеног наратора, па побегне главом без обзира, али чак у већини случајева буде исто толико намазан метил-алкохолним бојама па пристане на игру обостраног јадиковања, склапајући инстант пријатељство.
-И, шта кажеш, лепо ти је овде?
-Ахам.
-И, мени, још кад бих сто посто био сигуран да нисам импотентан, знаш, имам већ неколико дана такве проблеме, ваљда је то од стреса, пошто ме је девојка оставила има пун месец, а и падам годину, ма срање, треба ми раме за утврђивање потенције, ако ме разумеш?
-Ај, ћао.
…………………………………………….
-А, ти си Дућин друг из Швице?
-Ахам.
-Готивни сте ви гастербајтери, мислим јебете пичке и тако то. Ми овде немамо пара, па немамо за чорбу, мада слабо ко и вози кола. То јест, ја не возим, а и не јебем. Срање.
-Ма и код нас исто, мисле ако имамо кајле и слушамо Книнџу у светло-зеленим мерцедес кабриолетима да смо сељаци, брука. Ни на Цецу да падну.
-Е, јебига, а ја мислио, стандард и то, па се мрси само тако, не к’о код нас, огребемо се за мало, само кад нас помешају са вама.
-Скоро ме је оставила једна, плавушица, бомбона, проплаках, само на њу мислим, још кад чујем од Јами – Чоколаду, знаш то је била наша песма.
-Дођи, дедер да те загрлим, да попијемо по једну, и мене тако једна претпрошло лето.
Preuzeto sa http://vukajlija.com