24.8 C
Belgrade
petak, jul 11, 2025

Vicevi dana, odabrani vic dana za 2013-10-03

Odveo Mujo taštu kod doktora, svog dobrog druga. Taštu ostavio u čekaonici, a on ušao i govori doktoru:
– Jarane, molim te, nemoj joj govoriti: „Udahni-izdahni“, samo joj reci: „Izdahni“ i na tome nek i ostane!

Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/

Čovek, kako to gordo zvuči

         Човек? Шта значи то? Ходати на две ноге? Имати моћ говора? То може и папагај. Бити паметан? Не баш. Човек је нешто друго. Нешто што га раздваја од осталих животиња.

         Снег до колена. Више не хладан, осећај се ко зна кад изгубио у мојим ногама. Ипак, оне саме иду. Без икакве везе са главом, оне раде свој посао. Глава пуна мисли. Да пукне! Оне лете без икаквог реда, сударајући се са оштрим албанским ветровима, који попут жилета режу месо претећи да оголе кости. Тишина у маси као на каквом спроводу. Сами себе пратимо до гроба, без икакве наде да ће нас нешто окренути од смрти. Чују се само фијуци ветра и снег под нашим ногама. Понекад нека псовка. Псују људи цара, краља, судбину, себе, све живо и мртво. Псују Бога, од кога такође траже помоћ, Сунце које их не греје ко зна од кад, хлеб кога немају…

         Ах, хлеб… Сладак ли је кад га мајчине руке умесе… Горак ли је кад је сузама заливен, онај војнички. Обично парче испеченог брашна са водом, служи само да те држи још мало пре него ли ти метак пресуди. Еее, да је бар тог горкога. Па нек је као пелин, само да црева не завијају као изгладнели курјаци у планини. У себи псујем краља, куд нас не поведе у лето преко ових планинчуга, бар да траву пасемо као и друге овце, не да гладни идемо на клање. Ветар кида месо.

         Паде мрак. Скупљен крај једног палог дебла које ми служи као јастук не могу да склопим очи. А волео бих. И да их не отворим више. Тако је лакше, велим себи. Жмурим и гледам своја стада. Расута по зеленим ливадама, док ја наслоњен на стару крушку грицкам травку. Једно немирно јагње трчкара около, долази до мене да ме оњуши. Храбо ли је, и радознало. Гледа ме крупним очима и заблеја. Мајку му, као да га чујем. Опет. И опет? Отварам очи. И опет га чујем. Полудео си, Милораде, велим себи и склапам очи опет. Ма чујем га ја, него шта! Да ли га Радован чује? Радоване, буди се. Буди се, лудаче! Еее, Радоване… Сутра ћу му крст направити. И попу ћу дати очев сат да га опоји. Ама, одакле се чује ово јагње?! Кроз шуму и мркли мрак пратим звук. Колиба. Арнаутска. Узимам пушку и приближавам се полако. А сав дрхтим, кој сам мој пошао сам. Будала. Кад ме виде Арбанаси готов сам. И нека. Кроз прозор допире слаба светлост лампе. Јагње све јаче запомаже, осећа да се гладни курјак приближио. Шкрипа врата ме пресече и брзо дигох пушку спреман да опалим. Из топле колибе изађе жена. Млада, нема више од шесн’ест. Да ли је ово дело Нечастивог? Да ли ме Бог куша? Девојка стаде и престрављеног лица гледаше ме. Као јагње свог изгладнелог вука. Чекајући да је режећи ухватим и раскомадам оштрим очњацима. Држала је нешто у рукама, стезала га уз груди као највредније благо. Јагње се драло. Гладан сам, његови ме крици терају да га закољем и поједем живог ту, одмах. Девојка, без икаквог звука, слеђена, крупним очима ме је гледала. Ах, како боли тај поглед, више од промрзлих ногу и швапског олова. Дете заплака. Скренуло је поглед младе Албанке са мог лица и она му шапну нешто, љуљавши га ту сама, незаштићена. Јебеш ово, Милораде. Враћај назад. Јагње утихну.

         Умро сам сутрадан. Нађоше ме како седим на оном деблу поред Радована гледајући према колиби. И поп ме опоји док нас затрпаваше снегом. Ко би рек’о, покварена матора јајара је за џабе то урадила.

         

         Човек? Да ли животиња, курјак ил’ ја’ње? Да ли нешто… Ако сам не видиш, не умем ти ја то објаснити, синовац.

Дефиниција је написана за такмичење Пачија школа.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Gerijatrija

Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.

– ‘De si poš’o s tom krtinom?

– Tamo na gerijatriju, prazan im tanjir…

– ‘Oš sve da ih pobiješ jakom ‘ranom? Nosi to pred kuma i mladence, matorcima ponesi ovo masnije od potrbušine, da im klizne lakše…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nokia tune

Koliko puta ti se desilo da kada čuješ ovaj zvuk u gradskom prevozu, počinješ da se hvataš za telefon u nadi da tvoj telefon zvoni? Koliko si puta dobio lakat od nekog oko sebe zato što taj isti misli da je njegov telefon zazvonio? Kada bi podigao pogled video bi da svaki drugi trenutni stanovnik busa poteže za džepom sa istim razlogom kao i ti. Svi imaju istu melodiju. Istu. Svi. Isti.

Bojiš li se da promeniš melodiju kako te ne bi drugi osuđivali? Bojiš li se da promeniš mišljenje, jer nije opšte? Jer ne misle svi tako?

Naravno, lepo je u sredini jer je toplo. U gužvi ljudi. Međutim svako mišljenje je bolje nego nikakvo. Ili nametnuto. Ili ćeš do Sunca ili do pakla. Tamo je toplo takođe. Čak i toplije.

Ipak, kad bolje razmislim, možda je bolje da tamo ostaneš. Jer, što više ljudi ima u sredini, toliko je lakše se odvojiti. I biti primećen. Bolje po mene. Ali i po one koji nameću mišljenje sredine. Što više ljudi stoji na dasci njegovih mišljenja, to je taj stabilniji iznad provalije. Jer živi od tebe. Od mediokriteta koji stoji u mestu.

Sve je na tebi.

I korak nazad, je korak.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Novi fosili

Matorci koji se useljavaju u starački dom.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Biračka glava

Deo tela na koji predizborne kampanje ne ciljaju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

skarabudžiti

Prepraviti, popraviti i zakrpiti tako da se u najboljem slučaju raspadne ili zabaguje pri prvom sledećem korišćenju. Prvi sledeći profesionalac koji dođe u susret sa rezultatom skarabudženja će se pitati kako je to ikada radilo, ili ako se radi o električnom uređaju, kako nikog još nije udarila struja.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Plaćeni odmor

Višegodišnje uzaludno studiranje u drugom gradu na račun roditelja.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Vašington post

Vremenski period , kada SAD ne bombarduje nijednu državu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Videti

Универзални назив за регистровање неког спољног утицаја помоћу било ког чула, користи се пречесто уместо глагола осећати.

-Ало мајмуне, затвори врата, видиш како је ‘ладно?

-А видиш ти ту теа пећ? Укључи мало, јебем те штекару.

______________________________________________________________________

-Брате, што си ставио оволико папричица у суљпа, видиш како је љуто? Умирем јеботе.

-Не видим, брате, отекле ми очи.

______________________________________________________________________

-Душо, дођи да видиш што сам обријао јаја. Видиш како су глатка к’о транџина брада?

-Видим, али ти туки нешто не видим, требала бих да потражим лупу.

Preuzeto sa http://vukajlija.com