To su one prenamontirane ribe (i one vole da ih tako zovu), prekvarcovane, prepuderisane, prebudžene u svakom mogućem pogledu, koje to još ističu izrazitom nakurćenošcu i koriste svaki milimetar svog tela kao provokativnu zonu. Kada ugledate žensko biće za koje ne znate da li biste je pre maltretirali, ili se seksualno iživljavali nad njom (i pritom pozvali još jedno 10 drugara da navali na nju) – naleteli ste na drndulju.

Naša estrada ih je puna, a sa sunčanim danima će isplivavati i one bez medijskog pokrića, biće ih na svakom ćosku. Prošetajte svojim korzoom, tu su.

– Момци, поглед на 7 сати, 6 индивидуа у групи са сепареом. Ваљало би напасти.

– У, може. Фини комади месине у подручју попрсја и доњолеђне регије. Никола, ти си стратег, заповедај како ћемо напасти.

– Паз’те овако. Оне две грдовке ће да нас кокблокују у старту. Треба нам један очајник, то си Мићо ти, без увреде. И још један кога боли курац. Гаги, ти имаш девојку па и немаш интереса да јебеш друге, ти кидишеш на другу и оне су елиминисане. Она плава је најбоља пичка, њу игноришите, тешко да ће дати. На преостале 3 идемо Стева, Џони и ја. Све је покривено, колико могу да видим. Конобар, дајде вињак по сваком. Ексирајте то и цепамо. Три, два, један!

– У пичке!

-Кева ти је геј!

-Није!

-И мени је било чудно то мало… обзиром како је лако пристала да ми попуши..

:Јооо Шта ти реко!:

“Ваши су то узроковали, ваши су криви, ваши су узрок оваквог стања!“

– Ej, šta radiš bre Mićo?

– Evo…blejim, ti?

– Ništa…upekla zvezda, je li? Kako tvoji podnose vrućinu?

– Onako, čvarimo se, bemliga…

– Šta ćeš, kažu ima i preko četres stepeni…jel si ti ovako dobro? Kako mali Vasa? Uči li šta? Radenka jel te sluša? Jel vam Džeki ne kenja po patosu više?

– Dobro su svi, ma Vas…

– Nego da te pitam nešto, imaš li možda jedno 100-200 evrića na zajam?

Pješačeći pored magistrale, stariji čovjek ugleda neko svjetlucanje kraj puta. Sagnu se i podiže naočare. Uvjerivši se u ispravnost okvira, stavi ih na nos. Primjeti neke bijele mrlje na staklima. Bile su poprilično tvrdokorne, pa ih je jedva ostrugao noktima. Zadovoljno obrisa naočare od džemper i produži dalje.

Ranije tog jutra, u jednom automobilu parkiranom pored magistrale:

– SRBIJAAAAA!!!

– Idiote! Mogao si bar sačekati da skinem naočare. Sad ih mogu samo baciti!

– Nemoj u mene, nemoj u usta, nemoj po naočarima… Baci ih, kupiću ti druge!

-Ćale daš neki suvarak za grad?

-Šta da ti dam?

-Kintu ćale.

-Ma znam ja šta je to suvarak, nego me čudi da ti tražiš pare za grad. Uglavnom ne silaziš sa inerneta.

-Ma moram malo i da lajferišem, a i banovali su me na Vukajliji na tri dana.

-I odma si usvojio robijašku terminologiju, a?

Kasirka – E nemoj tako molim te. Neću imati da ti vratim. Imaš li siće?

Sirovina – Jel ti ličim na nekog ko ima siću, bre! VIDI GA! GLEDAJ!!! Gledaj vena kako brekće KRV TI JEBEM KO BUZDOVAN DA DRŽIM! Gledaj bre!

…………………………………………………………………………………………..

Moja Ti – Sestro slatka, ja ostavi Punišu…

Sestra Slatka – E moja ti, a ceo si zivot mogla ko bubreg u loju da živiš. Digla bi sve četri i uživala.

Moja Ti – Ma znaaam! I krenula ti ja. I digla sve četri, al njemu samo neka sića ispade. Nema tu sreće lepa moja nek je po sto puta budžovan.

Srbija, petak, 2030 i neka…

Miki je mislima jako daleko, od lišća koje žurnim koracima gazi. Šuštanje lišća odjednom prestade, a misli prinudno ateriraše kada se ispred njega pojavi predstavnik verske inspekcije.

Inspektor: Dobro veče, rutinska kontrola… da li ste mrsili večeras?

Miki: Dobro veče… Ne, nikako… ne mrsim kad hodam…

Inspektor: Da proverimo mi to… duvajte ovde dok se ne upali zelena lampica…

Miki (duva): Izvol’te…

Inspektor (gleda aparat): Hm… i kažete… niste mrsili, a? 0,43 piše ovde…

Miki (zbunjen): Pa…. zar nije dozvoljeno do 0,5?

Inspektor: Bilo po starom, po novom nije više dozvoljen ni promil… i šta ćemo sad? Kazna je vikend sa ocem Pahomijem za ovakvo prekoračenje…

Miki: Ali… Ja sam samo popio čašu posnog jogurta…

Inspekor: Da, da… i dva parčeta posnog praseta… Pođite sa mnom, molim.