Išli Mujo i Fata u susjedno selo, pa Mujo reče:
– „Ajde ti, Fato, ispred, a ja ću iza tebe!“
– „Ali Mujo, po Kuranu, muškarac treba ići ispred žene.“
– „Je po Kuranu, ali ne i po minskom polju!“
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Vlada i Bajka.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Verovatno najpopularniji dezodorans ’90-ih godina u Srbiji. Takav miris se ne zaboravlja, ostaje tračak u receptorima za ceo život. Najbolji verbalni opis tog mirisa, bio bi: dizelaštvo.Po nekom pravilu, osecao bi se sa lika obučenog u šalvare ili dizelke, žičani kaiš pod obavezno, gornji deo Kappa trenerke (uglavnom šatro Juventusova trendža) ili džemper i kožna jakna uredno upasana u pantalone. Negde tih godina je postao popularan termin „mrštavci“. Kao, opasni likovi, mršte se non-stop, glume ludilo… Podrobnijim ispitivanjem je ustanovljeno da je to mrštenje posledica delovanja „Zelene malicije“.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Особа која своју позадину несебично дели свима којима је потребна!
У ГраЦком Саобраћајном Половилу:
Бака Пензионерка: Сине, бил био љубазан да станеш испред мене иду неки Џепароши
Муфтигуз: Нема проблема
Бака Пензионерка: Хвала сине, штета што нема више муфтигуза као што сте ви!
Муфтигуз: Штас’казла
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Zub
Mujo užurbano ulazi kod zubara i kaže mu:
– Doktore, treba izvaditi zub, ali bez anestezije – samo ga iščupajte i završite s tim.
– Uf, bilo bi dobro da su i ostali moji pacijenti tako hrabri! O kojem zubu je riječ?
– Fato, pokaži mu zub koji te boli!
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Pošli otac i sin na stočnu pijacu. Sinčić pita oca: Zašto onaj čika dira kravu za sike? Da bi video da li je krava dobra, da li ima mleka pa da je kupi, odgovori otac. Sutradan otac u kafani, a mali sinčić utrčava i na sav glas govori ocu: Tata, tata, čika poštar hoće da kupi mamu…
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Za vrijeme snimanja jedne emisije za dijecu savjesni novinar postavlja pitanje seljaku, koji treba opisati svoj radni dan:
– Hoćete li, molim Vas, reći našim gledateljima, kako izgleda jedan Vaš radni dan.
A seljak će k’o iz topa:
– Čim ustanem, maznem jednu rakiju.
– Aaaa, ne možete tako govoriti, ovo je emisija za djecu. Možete reći npr. da čitate knjige ili nešto slično.
A seljak će:
– Pa, dobro, onda evo,ovako…
Pročitam knjigu odmah rano ujutro, onda prije nego odem na njivu pročitam još jednu. Kad se vratim s njive, jedem i pročitam još pet-šest knjiga. Onda se nađem sa svojim susjedom u knjižnici i pročitamo svaki još po desetak knjiga. Eeee, a navečer, dolazi najbolje, odemo do drugog susjeda koji doma ima tiskaru
i tamo se ubijamo čitajući…
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Švajcarska u pekarskom izlogu. Najneutralnije testo među pecivom, bez ukusa i mirisa, forma vode u čvrstom agregatnom stanju, a nije led. Potvrđuje samo da je čovek rob ustaljenih navika, da je prava slika i prilika Rakićevog „Dolapa“. Uđeš u pekaru da zavaraš glad, ne jede ti se ništa specijalno, samo da izdržiš do ručka. Toliko toga u ponudi, toliko ovoga sa onim preliveno sa nečim, jebeni eseji a ne nazivi proizvoda. Nisi siguran šta je dobro, šta sveže, niti kakvog je ukusa a i suviše je rano (ili kasno) da počneš da istražuješ i eksperimentišeš. A potom ugledaš četiri slova, četiri stuba sigurnosti, sa crticom između. Žu-Žu. Uzimaš trista grama i čašu jogurta. Sležeš ramenima. Možda i ne sležeš, ali kao da si to uradio kad si uzeo jebeni, pomirljivi žu-žu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Isfrustrirani električar traži uzemljenje po razvodnoj kutiji.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Savet koji bi itekako trebalo poslušati i primeniti, jer će vam gotovo sigurno vrata na koja planirate da pokucate biti otvorena.
– Komšo, koji je razlog za ovoliku zakusku večeras?
– Moj Mićko završio fakultet, sve u roku.
– Oo, svaka čast, Mićko, sad konačno možeš malo da odmoriš.
– Hvala, čika Jovo. Ma nema odmora, trebalo bi da nađem neki posao, zbog toga sam i išao na fakultet.
– Ti se dobro razumeš u ove kompjutere?
– To mi je struka, čika Jovo.
– Odlično. Spremi dokumenta i idi ujutru odmah da predaš za posao, evo ti adresa. Samo reci da sam te ja poslao i nema nikakvih problema. Direktor mi duguje uslugu.
Kuc kuc
– Napred!
– Dobar dan.
– Dobar dan.
– Poslao me čika Jova u vezi posla.
– Ko?
– Čika Jova, tako je rekao da Vam prenesem.
– Aha. Sedite, mladi gospodine. Jeste li poneli sve što treba?
– Jesam, izvolite.
– Zahvaljujem. Da vidimoo… prosečna ocena 10. Pa svaka čast, ovo se jako retko viđa. Zorane, pogledj ovo, molim te! Primamo samo jednog radniika, a Vi ste ušli u najuži izbor. Budite u pripravnosti, bićete obavešteni u roku od tri dana da li ste dobili posao.
– Hvala puno. Prijatno!
– Koji mu je pa taj Jova?
– Da nije onaj što ti je dva dana unosio ugalj za dž?
– Jao, sto posto. Garant je on, nema ko drugi.
Kuc kuc
– Napred!
– Dobar dan.
– Dobar dan.
– Ja se javljam po oglasu za posao.
– Izvolite, sedite. Jeste li poneli sve što treba?
– Jesam. Izvolite.
– Zahvaljujem. Da vidimoo… prosečna ocena 7,12. Žao mi je, mladi gospodine, ali u našoj firmi ne primamo radnike sa prosečnom ocenom manjom od 9. Pokušajte negde drugde.
– Poslao me Vučić.
– Khm… čestitam, gospodine, nadam se da ćete se lepo uklopiti u našoj firmi.
Preuzeto sa http://vukajlija.com