Ćale kad ti udari ćušku za tvoje dobro.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Biciš
Moj biciš. Mislim da niko na svetu više nema takav. I neće nikad imati.
Nije to neki od onih, steroidnih, vrsta koje imaju po sto brzina, i isto toliko dodataka. Ma kakvi. Ni blizu. Moj biciš je od dodataka imao samo dva blatobrana i zvonce, koje nije radilo ni kad smo ga uzeli. Imao je i kočnicu, ali samo zadnju, nožnu.
Sećam se da je u početku bio ljubičaste boje, ali posle toga je farban još sto puta, tako da nisam sasvim siguran. Sećam se da naš prvi susret nije bio onako lep kako bi mnogi pomislili. Kada su sva deca imala nekog BMX-a, ja sam morao da zaglavim njega. Jedna brzina, koju moje tada male noge još nisu mogle da dovoljno isforsiraju. Bio je to veliki ženski biciš koji sam vozio stojeći. Nije bilo vremena da se sedne, jer trebalo je okretati te pedale sa rotacijom prečnika dva metra. Ali, malo po malo navikavali smo jedno na drugo. Kad treba da odem do drugara, a ja na moj biciš i stižem sa sekund. Nisam vam rekao, ali moj biciš je imao prilično tanke gume, i u vreme kad sam malo ojačao niko nije mogao da prestigne moju furiju. Cepao sam cestu na dve pole.
Vremenom je počeo da tandrče prednji blatobran, pa sam ga skinuo, ” da ne smeta”. Isto tako je ono zvonce otpalo. Kao i zadnji blatobran. Vremenom. Ali on je išao. Čuj išao, leteo. I sećam se da nikad nisam morao da ga nosim kod majstora, kao moji drugari svoje BMX i steroidne biciklove. Padne lanac, s vremena na vreme, ali sam se toliko ispraktikovao, da sam ga namešto u punoj brzini. Nogom. Levom.
Sećam se da je uvek imao neki svoj zvuk prilikom pedaljenja. Međutim, to mi je ubrzo postalo interesantno, čak i neophodno. Jednom sam se uplašio da se pokvarilo nešto jer ga nisam čuo kroz celu jednu ulicu. A onda sam skrenuo, i bilo je sve po starom.
Mnoge godine smo izvojevali on i ja. Moram priznati da nisam nijednu devojčicu vozio na njemu, ali mogu se pohvaliti da sam jednom prilikom vukao četiri džaka kukuruza na njemu. Nije se ni zaljuljao.
Sve je to bilo lepo dok jednog dana nisam video da ga tata rasklapa. Kaže vozio ga i u jednom trenutku mu pukli prednji rogovi. Nije mu bilo spasa. Uzeo je sic i još par stvari i spojio sa još jednim koje je tu dugo stajalo pokvareno, i od njih napravio jedan bicikl.
Setio sam se kako sam plakao kad sam ga prvi put dobio, a sad mi je bilo krivo što nisam ja bio taj koji je sedeo na njemu kad je pukao.
Da se bar drugarski oprostimo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Di Maria
Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.
Gledali smo sjajan meč, Juventus je odlično parirao ne tako organizovanom Realu sve do pedesetog minuta kad je sudija pokazao crveni karton Kjeliniju. Sada već izgleda da Juve ne može stići do pogotka sa igračem manje i možemo reći da je ova utakmica izgubila na kvalitetu. Di Maria.
Njemci su večeras dominirali fudbalskom Evropom! Ovdje gledamo kako Bajern melje Viktoriju iz Plzena dok na stadionu u Leverkuzenu Bayer pokazuje da su ove godine i oni jedni od konkurenata za “pehar sa ušima”. Već je četiri nula, Šahtjor Donjeck bez Vilijana je preslab za Njemačku mašineriju. Lahm.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
POP!
Onomatopeja vađenja pampura koja imitirana u odgovarajućem trenutku nagoveštava okolini da je opasan šliht u toku.
nasumični poglavar naroda serbskog: Poštovana gospođo Ešton…
neko iz mase: POP!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Naše gore list
Besplatna info linija
Preteča hotlajna, ženska osoba sa seksi glasom vam govori vreme.
PING
-TAČNO JE 2 SATA 10 MINUTA 10 SEKUNDI!
-To maco pričaj mi još!
PING
-TAČNO JE 2 SATA 10 MINUTA 20 SEKUNDI!
-Uf! Uf!!!! AAAAAAAAAAAA!!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ljuti rival
Титула коју добија свака репрезентација која игра против наше, неважно на спорт.
Немци(Аутријанци и Мађари) – Они су нас два пута окупирали, увек тежили ка нашој територији, ваља се светити на терену.
Турци – 500 година окупације увек је довољан мотив.
Французи и Енглези – Маму им педерску, бомбардовали су нас ’99-те, а претходна два века су се само фолирали да су нам пријатељи.
Шпанци – Добри у скоро сваком спорту, па како човек да их воли.
Кинези и Руси и остале СССР државе – Још од комунизма покушавамо да покажемо да је наш бољи.
Амери – Њих ни мајка не воли, што бисмо и ми.
Швеђани – Они ће “наше” играче (Ибрахимовић) да узимају. Стока!
Несврстане земље – Доказивање супериорности.
Грци – Пријатељски ривалитет, по систему “ја тебе песницом – ти мене столицом”
Државе екс-Ју илити “Земље региона” – није потребан посебан коментар.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bravo
Узвик охрабрења које углавном старији бебопазитељи упућују малом детету које је управо оверило бетон или сличну тврду подлогу, а све у циљу инстант одагнавања страха, скретања пажње и превенције епске дерњаве. “Није ти ништа, добар си”, у амбалажи звонке похвале.
:клинац гекнуо са тобогана, присутни: старији буразер и аскурђел:
– Браавоо, благо деди. Ништа, ништа. Браво!
– Деда, шта браво, јебем ти пејсмејкер, видиш да се испресавиј’о ко свастика!? Симо, кажи нешто!
– ‘Де бре видим, лево 23%, десно отварам само пред пензију. Товари брата у колица, идемо… Бравооо, дедино.
Preuzeto sa http://vukajlija.com