-dobar dan ja bih tetovažu

-ajde pali kamere..stani!a kakvu?

-pa bubašvabu

-e,rodjače ne može,ko će da gleda kako to tetoviram,daj nešto drugo!

-pa važno mi je da je insekat…

-može vilin konjic,on je lep…

-može

-ajde,kreni sa snimanjem…stani!uh šta mi je danas,kaži značenje tetovaže?

-pa nema,oću samo tetovažu insekta,jer ih volim…

-e,aj ne seri,šta da radim dok te tetoviram,moramo da pričamo o nečemu…

-šta?

-evo,naprimer,ceo život si živeo kao buba,pa si stavio prst na čelo,zaposlio se,i sada želiš da se podsećaš svaki dan toga kako si promenio život nabolje!

-e,bre,ami ne zezaj,neću da ljudi misle da sam bio neradnik…

-oćeš besplatnu tetovažu il ne?

-pa…

-onda radi kako kažem…

…posle tetoviranja…

-ajde,pogledaj…

-vau,baš je ekstra brate,nego idem ja..

-prekini sa snimanjem!Kako bre ekstra,mora da se oduševiš,da zagledaš…

-šta da zagledam,kad ću ceo život da je gledam…

-e,ne seri,dobio si besplatnu tetovažu,oduševi se!

-ajde…

-kreni!

-o,moj bože,šmrc,baš je kul,hvala ti!

-ništa brate,aj pa u zdravlje…

-aj ćao…

-ajde seci!odlično ovo ispalo mamu mu jebem,ajde daj sledećeg…

Драган: “Ја ти кажем, ако хоћеш да тресеш шљиве, немој платно у квадрат да постављаш, већ у правоугаоник.”

Милорад: “Ма не може Драгане у правоугаоник, квадрат је бољи.”

Драган: “Аман човече, у правоугаоник.”

Милорад: “У квадрат бре.”

(после више од пола сата расправе…само што сада разговор постаје много гласнији и напетији)

Драган: “Добро, бре, добро..у квадрат ће да стављамо”

Милорад: “Шта кажеш, бре?”

Драган: “У квадрат ће ги турамо.”

Милорад: “Е нећемо него ћемо у правоугаоник.”

Драган: “Па зар ниси хтео да ги стављамо у квадрат???!!!”

Милорад: “Ма нећу бре!!!”

Драган: “Шта нећеш, па ти си тако хтео.”

Милорад: “МА САД БРЕ НЕЋУ НИ КАКО ЈА ХОЋУ!!!”

——————————————————-

Расправа се наставила до касно у ноћ, и тако су још једно два три пута мењали мишљење чисто из ината, све док их остали нису отерали у три лепе и питали их зашто расправљају томе како ће да тресу шљиве у сред јануара.

Zanimljivo je poreklo ove reči. Nad-ležati. Pretpostavlja se da je nastala od klasičnog položaja referenta, ćata i ostalih parazita nad predmetima za koje su odgovorni – pardon, nadležni, odgovornost je za budale sa druge strane šaltera.

Položaj je: nagnuto napred, glava leži na predmetima, popodnevna dremka.

– Човече, јел имаш да ми позајмиш тријес’ јевреја, враћам у року сутра.

– Де си од мене нашао да се жицаш брате? Ја сам бре гоља, лову видим кад примим плату и одма’ оде на свакаква срања…

– Драги, каква је гиба, јел да сам се извештила?

– Мхм! :да ми није овог јогурта, задавио бих се колико је сува, пизда ти материна. Ееее, што је баба правила гибаницу, па све цури низ браду, покој јој души…:

– Samo se ti igraj, će sviraš klavir!

TV: ..i mi smo došli ovde, šmrc, muž nas je ostavio..isterali su nas iz rodne kuće, nemamo čime decu da prehranimo, šmrrrc. Ujutru dam deci parče hleba i oni to podele, neeeema se više, šmrc. Eno ga, sin mamin, cepa drva da nas ugreje, šmrrrrrc. (prikaz deteta od 7 godina u pocepanoj odeći kako vitla sa sekirom po dvorištu).

Čale: Vidi onu sirotinju! Jebemiti sunce u pičku.

Sin: Ma bre nameštaljka, to samo da pokažu narodu da ima veća sirotinja i od njih..

Ćale: Ma koja nameštaljka jebo’ te onaj deda ludi! Vidiš da dete cepa drva! A šta ti radiš!? Pucaš po ceo dan na onom kompljutoru! Mrš bre u pičku materinu, kurac ćeš da dobiješ nove patike, ima one plave da nosiš celo leto! Daću ti ja….

Sin: E do kurca..

-Брате, изгледаш ко да су те вратили са геј параде у не баш завидном паковању, који ти је курац ?

-Ма долазио онај мртви Партизан овде, ја нисам им’о шта црно обући и обучем ову флоросцентно зелену и одем.

-Али брате то није зелено него црвено, који си ти курац радио тамо ?

-Па објасни ти наркоманима да нисам педер који провоцира, окупах се у сопственој крви.

-Ко ти је крив кад се облачиш ко да ти је Бата Кан-Кан стилиста. Још ти само кајла фали па си оригинал он.

У седмом делу Терминатора зли терминатор хвата доброг терминатора за гушу, креће фајт и отресају један другог о зидове као што то у терминаторима обично бива. На крају сцене се обојица закашљу од гипсане прашине која им надражи ждрела, а стаклена вуна им доспе у очи, што изазива печење, свраб и бол. Држећи се један за другог, некако налазе излаз из објекта, тетурају се до прве амбуланте, и траже помоћ од сестре. Она им саопштава да немају одабраног лекара од чега им се прегревају процесори и гаси оно црвено срање у очима.

Е, зато цигла.