Došao otac malog Perice u školu na informacije i kaže njemu nastavnica:
• Vaš sin je celi test prepisao od najbolje učenice u razredu !
Pita nju otac:
• A kako znate da je Perica od nje prepisao test, a ne ona od njega?
• Znam tako što su im prva 3 odgovora identična, a u četvrtom je ona napisala
– “ne znam”, a Perica je napisao – “neznam ni ja”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Okruglo
Sin informatičara:
– „Tata,tata,aj mi daš 1000 dinara!“
Tata:
– „Evo ti 1024, da bude okruglo.“
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Oženio se Mujo Japankom i otišao da živi u Japan. Posle nekog vremena ode Haso da ga poseti i da vidi kako se snašao.
Dočeka ga Mujo i sedoše da malo divane, pita Haso:
– Bolan Mujo, kako se vas dvoje razumjete?
– Mimikom, brate – odgovara Mujo.
U tom momentu ulazi mlada, vadi sisu i pokazuje je Muji. Mujo skoči, ode u drugu sobu, po**be mladinu majku, vrati se sa kofom vode i prospe je na ženu.
Haso sav zbunjen upita:
– Dobro Mujaga brate šta to uradi?
– Pa, kaže mi ona: “idi kupi mleko za dete”, a ja njoj: “Ma, je**m ti mater, zar ne vidiš da pada kiša!”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Kada ovu rečenicu izgovori PR nekog preduzeća, kod slušalaca i kod sagovornika bi trebalo da dođe do pojavljivanja prvih znakova idolopoklonstva prema toj firmi. U nekom od alternativnih univerzuma je takav scenario najverovatnije moguć, ali u ovom u kom mi bitišemo, prvo što se posle ovakvih reči pomisli je: „šta koji kurac, jebote?“
Čekaj, čekaj – ozbiljna firma? Stvarno? Stvarno?! Hah, dobra fora. Da, ozbiljna firma koja nije gadljiva na repa, bilo u dinarima, bilo u ojrima. Jedino se gleda da je u finim, belim kovertama (plave nikako, jer pokreću žiganje u predelu srčke, a roze su nekako flafičaste).
Da li je moguće da jedna takva firma, sa zavidnim renomeom, može sebi da dozvoli da joj glavne uzdanice budu ljudi kojima tate i dalje kupuju doručak ujutru, a mame im brišu dupenca kada se iskake (figurativno samo; mada, ima nas raznih na ovome svetu). Pa, bre – radnica na prijemnom pultu je kao rođena za primanje – primanjem je i došla do posla. A, svi oni zajedno nemaju celu osnovnu i četvorogodišnju srednju školu kako liči, a kamoli obavezno visoko ili fakultetsko obrazovanje. Veza se zeza, boli ih briga, baš.
PR: Dakle, gospodine Kandidatoviću, vidim da ste završili filološki fakultet, smer skandinavistike.
Kandidatović: Da, gospodine – tečno govorim norveški, i mogu da se snađem na švedskom i danskom, dok sa nemačkim nisam te sreće.
PR: A, finski?
Kandidatović: Pa, finski pripada ugro-finskoj grupi jezika.
PR: Da, da – znam. Ja vas samo testiram, gospodine. Nego, recite vi meni – da li imate još nekih aduta?
Kandidatović: Pa, imam završen Majkrosoftov kurs za programiranje, licencni tačnije. Dugo sam se bavio atletikom i rukometom. Takođe imam neko osnovno obrazovanje vezano za elektroniku, a pored oca sam naučio i da popravljam automobile, pošto je on bio auto-mehaničar. Sviram gitaru, trombon i harfu. Odslužio sam vojsku pod oružjem – bio sam uzoran vojnik, nagrađivan.
PR: Ah, lepo je to sve čuti, ali to sve jednostavno nije dovoljno za radno mesto za koje konkurišete.
Kandidatović: Kako to mislite: „Nije dovoljno“? Nisam baš siguran da u široj okolini ima previše ljudi koji su minimum nuklearni fizičari.
PR: Znate, gospodine – mi smo ozbiljna firma. Mi gledamo da naši zaposleni budu najbolji od najboljih, da bi održali visoki renome koji naša firma ima i da bi ga unapredili.
Kandidatović: Ozbiljna firma malo sutra. Čuj, najbolji od najboljih. E, pa ako vam je Mitar „Probavitar“ Šeprtljić jedan od nosećih stubova firme, onda primite moje saučešće. Taj ne zna ni šta misli, a kamoli šta govori. O tome kako radi dovoljno govori to da je pokvario sve čega se dotakao. A, ako mislite da će vam Primona „Ne znam da kažem ne“ Jebatović unaprediti renome – varate se. Nije ni čudo što je u odbojci igrala na poziciji primačice.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ludi komšija, ratni veteran sa šrapnelom u glavudži, i sa neobjašnjivo idiotskom misijom da isprebija svakog kog vidi da se muva oko zgrade u zoru.
Kaže kako se samo vampiri vraćaju u jazbinu u pola pet ujutru, što je nedopustivo za omladinu. Još kaže da se svi oni zasigurno drogiraju, dok svi misle da je upravo on na teškim halucinogenim supstancama.
Da bar ‘oće da podeli loma…
– Ma video sam ja kako me gleda, htela je sto posto, al’ ne imah muda da joj priđem…
– Brate, aj’ didemo da spavamo, sad je četri i dvaes’, Boža Blejd je aktivan, a nikad ne znaš odakle će da izripi. Sutra se…
– TU STE… KAO ZARAZA… KAO TRULEŽ KOJI SE UVLAČI U SVE PORE I SMRDI. VI STE BOLEST KOJA SE MORA SASEĆI U KORENU! ( izvlači ručno pravljenu sataru iz kožnih MilićVukašinović pantalona)
– Spavaš li ti nekad, pizda ti materi… DRAM!
– Brate, pored uva ti svitnu! Beži levo, ja forsiram stepenice, čujemo se kad se probudiš! Sisaj ga, Božoooo!!!
– BEŽITE, BEŽITE, DOK VAM NE PRONAĐEM LEGLO, A ONDA…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Jebati mater jedincu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Tri plavuše dolaze nakon smrti pred Sv. Petra. On im kaže da će im otpustiti sve grijehe i pustiti ih u Raj, ako odgovore na samo jedno pitanje. Plavuše spremno pristaše, a sv. Petar priupita: “Recite mi, što je to Uskrs’”
Prva plavuša radosno poskoči: “Oh, to je bar lako. To je praznik u svibnju kad svi nose crvene karanfile i jedu grah po parkovima.” “Krivo” – reče joj sv. Petar i pošalje je u pakao, a zatim priupita sljedeču: “Što je Uskrs?”
Druga plavuša odgovori:”Uskrs je praznik u prosincu, kad postavimo lijepo drvo u kući, okitimo ga i slavimo rođenje Isusa Krista.” Sv. Petar je pogleda i odmahujući glavom u nevjerici pošalje je u pakao. Okrene se zadnjoj plavuši i nju upita: “Hajde, znaš li bar ti što je to Uskrs?”
Treća plavuša se nasmiješi samopouzdano i pogleda sv. Petra u oči:”Znam. Uskrs je kršćanski blagdan. Isusa su zarobili rimski vojnici nakon Posljednje večere, koju je imao s svojim učenicima. Rimljani su ga razapali, izboden je kopljem i natjerali su ga da nosi krunu od trnja. Sahranjen je u pećini, koja je zapečaćena velikim kamenom.”
Sveti Petar začudi se njenom znanju, a zadnja plavuša nastavi: “Svake godine pomiče se kamen s ulaza pećine i Isus izlazi van….i, ako ugleda svoju sjenu na zimskom suncu, čeka nas još šest tjedana zime.”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Toplo oko srca
Ostarili Fata i Mujo i hajd kao hoće da se osjećaju mlađim.
Kaže Mujo hajmo se skinuti goli i ko nekad hodati po kući tako goli i bit će nam super.
Hajd! Tako oni šetali po kući i vrijeme ručka, sjeli oni za sto, kad Fata Muji:
– Joj jest meni ovako dobro, nešto mi toplo oko srca!
Kad njoj Mujo:
– Hajd ne seri bona vidiš li da ti je sisa upala u supu.
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Pita učiteljica decu u školi da li znaju šta je to gorila.
Javlja se jedan dečak i kaže:
– To je životinja i ona živi u zoološkom vrtu.
Javlja se drugi dečak i kaže:
– Učiteljice, moj tata je biznismen i njega čuvaju gorile
I na kraju se javlja mali Ciga i kaže:
– Učiteljice, kod mene jednom nestala struja i moja majka upalila sveću i ona je gorila
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Развијена мрежа сакупљача секундарних сировина ромске популације.
Preuzeto sa http://vukajlija.com