“Kako je bilo u Berlinu?”

“Super! Ali šta ti je Nemac! Samo da vidiš kakav im je wc! Stali smo da se odmaramo na nekoj pumpi….Ej! Možeš da jedeš sa poda!”

“Minhen?! Berlinski zid?! Nemačka?! Jebote sa kim ja živim…”

– Jebem ti cement, kurac ćemo mi da istovarimo ovaj kamion, ovo sunce upeklo samo tako!

– Zdravo živo.

– Ooo, gde si Mišo, najjači čoveče u Srbiji?

– Hehe, evo me. ‘Oće li?

– Ma nešto teško ide, sitni smo mi za ovo, treba nam jedan takav da istovarimo kamion, a ko je ovde najjači ako nisi ti.

– Samo da skinem majicu.

– To, care, imaš pivo od mene.

– Ma ništa se ne sekiraj, sad ću ja ovo časkom da izbacim.

– Baš smo te pominjali pre neki dan Jova i ja, kažem ja njemu da nosiš po dva džaka cementa k’o iz pičke, on kaze da nema šanse.

– Pa dobro, Žile, jeste Miša jak, ali opet je dva džaka puno, mi jedva jedan podignemo zajedno.

– Ko bre ne može, je l’ ja? E sad ćeš da vidiš. Hop!

Dvadeset minuta kasnije

– Mišo, alal ti vera, stvarno si sila od čoveka.

– Stvarno, Mišo, uverio si me da si najjači čovek, a rekao bih i najmudatiji.

– A to drugo nije, izgleda da mi je izašla kila.

– Тата, ово је мој нови дечко. Зове се Чедомир.

– Ово?

– Буди пристојан, тата!

– Је л’ тебе синко изела нека, да простиш, болештина па си ми се тако усукао?

– Не, господине. Такав ми је метаболизам, али и слабо једем, да будем искрен.

– Слабо једеш? Е па ‘ајде онда да тебе таст на’рани к’о господина. Спремио сам џигерице у скрами, сиду лече.

– Ја сам вегетеријанац.

– Вегетеријанац? Сад ми је све јасно. Е слушај ме добро! Такав ми нећеш у кућу, јебеш ми матер, а нити ће моја јединица у твоју. Поред, колико-толико, живог зета ја да зовем комшију да ми помаже кад кољем свињу?! Е опрем, нема!

– Тата бре!

– А ти, пиле татино, уместо неког руменог у образима да ми нађеш, ти ми доводиш овде овог логораша. Види га бре какав је к’о подгрејан леш! Глупа си на мајку, да знаш.

– Је ли идемо, Вуче? Већ је пола девет, требало је још у осам да будемо тамо. Мурат устаје рано, није се зајебавати.

– Крени ти, ето мене, само да калибришем самострел. Е, а види и чекркли-челенку би ваљало улаштити. Хм.

——————————-

– Ало, куме? Где си ти, човече? Сви чекамо, Мина је већ изгрицкала вео и пола френча, матичар нас пожурује, брката ујна ‘оће да поломи седишта!

– Овај…. Почните ви само… Ето мене…

– Шта да јој ставим на прст, јебем те у главу? Где је прстење?

– Е, види, куме, овај… Знаш оно синоћ кад је стриптизети истекао термин? Можда се не сећаш, тад си засп’о у туш-кабини. Е, били смо скроз декинтирали, а мали Гуги запео да јебе, па да јебе. Па смо заложили прстење.

– A?

– Не брини, ево сад сам у златари, ту сам за секунд, отежи мало са „Да“ и све океј.