Изненадно и ничим изазвано напуштање породичног дома.
– Добар дан. Ја сам Зокијев даљи рођак, Радојица из Смедеревске Паланке. Ви сте му сигурно супруга?
– Јесам.
– Нас двојица смо као мали били јако блиски а нисмо се видели скоро 30 година. Ја сам годинама био напољу, радио на грађевини и тако … сад сам у пролазу па рек’о да се видимо и испричамо, ред је … јел’ ту Зоки?
– Зоки је отишао по цигаре.
– За колико ће да дође?
– Отишао је још 1993., оних дана када је банкротирала Дафимент банка. Не могу да проценим тачно време његовог повратка али уђите ви слободно, да упознате децу.
– Биљана је у чуду од среде. Она и деца су се вратили из Босне а кућа празна, мужа нигде нема и нико не зна где је. Недоступан је на оба телефона. Мораће поподне до полиције да пријави нестанак.
– Није се њему ништа десило. Отишао је по цигаре, вероватно у Нови Сад код оне његове другарице. Ако јој је баш хитно зна где да га потражи.
– Да, видиш, другарицу сам му заборавила. А причало се да се швалерају него Биља није хтела да поверује. Пренећу јој ове нове моменте па нека га пресретне тамо.
– Немој, пошто је у међувремену сазнао шта је радила сваки пут кад шатро оде код маме у Босну. Боље да се заврши његовим одласком по цигаре него њеним на ургентни.
Preuzeto sa http://vukajlija.com