Blentovača je poseban vid roditeljskog šamara, specijalna nagrada za „junačka dela“ mlađanih potomaka.

U zavisnosti od konstitucije davaoca, šamar se iz stojećeg položaja primenjivao naglo, iz bekhenda, unutrašnjim delom dlana. Na blic ga vidiš samo, a osetiš itekako. Posle toga – koma.

Ako je u pitanju forhend, nadlanica se oslika na licu konzumenta i ima jači efekat: vidiš zamah, vidiš neizbežno približavanje sablaženoj faci svojoj, ali i da si Brzi Gonzales ne bi ga mogao izbeći.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Zdravo. Verujem da ti je neobično što razgovaraš sa jednim božanstvom, ali znaj da se nemaš čega bojati, bez obzira što te ona gospođa na hodniku upozorava da mi je prošlo 23 časa od prethodnog Klozapina, ma šta god joj to značilo. Sledeću rečenicu ću ti izgovoriti glasom Dragana Nikolića u reklami za „Reno“… Da, ja sam Svetovid! Hmm, po tvom izrazu lica bih rekao da si čuo za mene, ali da ipak ne znaš puno. Pre nego što ti kažem nešto više o sebi, želim da zanemariš to zemaljsko ime koje piše na tabli zakačenoj za moj krevet. I da, znam šta je F20, ali kao što vidiš, govorim razumne stvari, držim spojene prste i veoma sam staložen.

Možda ne izgledam tako u ovoj formi, ali ja sam, pridrži se za stolicu – srpski vrhovni bog. Da, dobro si me čuo i vidim da sam s pravom bio siguran da to ne znaš. U svom izvornom obliku sam u oblacima i imam četiri lica, a sve to kako bih u bilo kom momentu sa neba mogao istovremeno posmatrati sve četiri strane sveta, ne toliko da bih video sever i jug, koliko da bih istovremeno bio okrenut i prema zapadu i prema istoku. Ne prekidaj me. Pitaš se zašto sam ovde, na zemlji? Neke stvari koje Srbi misle o meni mi smetaju, da ne kažem nerviraju. Ne mnogo, samo malčice iritiraju… i sada ću ti ispričati o tome.

Krenuću od Vidovdana, najvećeg srpskog praznika. Verujem da misliš kako znaš sve o Vidovdanu, da je to praznik koji proističe iz istorijskih događaja kao što su ona bitka kod Kosova Polja i Vidovdanski ustav. E pa nije! Nije, jesi li me čuo!?! Miran sam, miran, dobro mi je… Znaš, Vidovdan je slavljenje, pogađaš – MENE, boga obilja i rata. Tvoji su me preci slavili i mnogo pre tih događaja baš na tadašnji 15. jun svake godine, sve dok nisu greškom uvideli kako je prihvatanjem Hrišćanstva bolje da se ograde od paganskog božanstva. Ej, paganskog?!? Mrzim tu reč, MRZIM!

Nisam nervozan, kaiševi za vezivanje su tu zbog nekoga ko je pre mene boravio ovde. Kad smo već stigli do reči koje mrzim, nastaviću šta me dalje nervira. Lingvisti! Ponoviću ako treba – LINGVISTI! Pa oni se decenijama spore oko tumačenja porekla i značenja mog imena, te uzmu da razlažu „svet“ i „vid“ i onda to analiziraju. Ispadoh tako po nekim tumačenjima svetac-konjanik. Reci ti meni gde si video boga, osim u onim mejnstrim mitologijama da jašu konja? Svašta! Neki su išli dotle da su protumačili kako je „sveto“ od staroslovenskog „svitanje“, a ovo „vid“ su čak nekom čudnom logikom povezali sa korenom iz indijskog jezika gde bi značilo „duvanje“. Svetovid – jutarnji povetarac? Pa nećemo tako, drugovi! Moje je ime zapravo jedan najobičniji strajizam! Sveto-vid, tj. vidim čitav svet jer istovremeno gledam na sve četiri strane ove ploče na kojoj živimo… živite, jer već rekoh da imam četiri glave. Odnosno četiri lica. Uh, samo se iznerviram!

I moram ti reći za kraj šta me najviše nervira! Ko viče? Ne vičem! Dakle, nervira me onaj pederasti svetac Sveti Vid! Neki kultisti ga proguraše da ga slave na moj dan! MOJ PRAZNIK! Veruješ li to?!?! MOJ PRAAAZNIK! Čuj, Sveti Vid na Vidovdan?!? I šta me gledaš ti iz hodnika dok pričam s čovekom?!? Kakva nova doza Klozapina!?! Tišina tamo! Ček, evo dok ne dođu iz obezbeđenja oni bezbožnici sa istetoviranim krstačama da me vezuju, da ti kažem da ne ideš u očnu kliniku „Sveti Vid“ nikada, jer je to sekta jedna obična, NA SVETOVIDOV KUMIR IZ ZBRUČA IH NATAKNEM BAŠ!

Preuzeto sa http://vukajlija.com