Pita Mujo Hasu:
– “Je li prijatelju, kad bi morao birati, stš bi izabrao, da te ujede zmija ili da te naguzi slon?”
– “Pa, bolje zmija da me ujede!”
– “Zašto?”
– “Zato sto protiv zmijskog otrova ima lijeka, a ako mi ispadnu oči nitko mi ih ne može vratiti!”
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Dva dana posle usrane manifestacije.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Trostruko veća investicija od jedne ludare kojom bi se mogli rješiti isti problemi.
Umjesto da se napravi jedna ludara u koju bi se smjestili nasilnici, prave se tri sigurne kuće za, u prosjeku, majku i dvoje djece, a siledžija ostaje da se sam baškari u stanu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Упркос сматрању да се ради о некој згодној девојци која се попела на тарабу, ово је израз који се користи за дочаравање нетачности неког написаног текста саговорнику.
-Али, овде пише да одмах уклања перут..
-Синовац, и на тараби пише ПИЧКА, па се не мож’ јебат’… Или може, ко зна, живимо у 21. веку.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Iznenadno uručiti korpu.
Svečano dati šut-kartu jednom od dva činioca emotivne, ili poslovne veze u trenutku kada je sve naizgled u redu, ali samo iz perspektive nogiranog. Još jedan izraz za krajnje bolno raskidanje, kada se ovaj drugi najmanje nada.
– Šta je, Šomi, što si se sprčio?
– Ma nogirala me Slavica, bedak.
– Sto mu gromova… Šljiva?
– Može.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Popu neko krade žito i posle par dana on odluči da čeka lopova. Negde posle ponoći pojavi se prvi komšija, ukrade žito i pobegne.
Sutradan pop krene u crkvu i sretne komšiju pa mu kaže da svrati do crkve da se ispovedi. Dodje seljak u crkvu, udje u ispovedaonicu a pita pop:
– Zašto mi komšija kradeš žito?
Kaže seljak:
– Pope ništa se ne čuje.
Opet pop pita, opet seljak kaže da se ništa ne čuje. Kaže pop:
– Hajde da se zamenimo, nemoguće da se ništa ne čuje!
Zamene se oni, a seljak pita popa:
– Što mi *ebeš ženu, pope???
Pop odgovara:
– Vidi, stvarno se ništa ne čuje!!!
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Rugalo se ždrijebe teletu:
– Majka ti je obična kravetina, a moja rasna kobila!
Tele zaplače, otrči majci i požali joj se. Krava ga utješi pa mu kaže:
– Vrati se ždrijebetu pa mu kaži da je njegov otac običan konj, a tvoj gospodin veterinar.
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Dogovarali se organi u tijelu ko će biti glavni. Kaže srce:
– “Ja mislim da trebam da budem šef, jer ja sam ipak pokretac života.”
– “Ma kakvi”, rece mozak: “da mene nema ne bi bilo nikakve koristi od vas ostalih!”
Kaže šupak:
– “Ja mislim da ja trebam da budem šef.”
Svi organi u glas:
– “Ne budali, odakle ti ta ideja!??”
Na to će šupak ultimativno:
– “Ako ja ne budem šef, zatvoriću vam ventil pa ćete tek onda vidjeti kako je!
– “Pa zatvori, baš da vidimo!” – odgovoriše ostali uglas.
Zatvori šupak ventil i izdržaše oni jedan dan, drugi, treci… sedam dana, ali ipak na kraju ostali popustiše i rekoše:
– “Biceš šef samo puštaj!!!!”
Pouka:
DA BI BIO ŠEF MORAŠ BITI ŠUPAK!
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Израз којим вам саговорник даје до знања како морате да створите неки предмет у кратком временском интервалу, или ћете у супротном поштено награбусити.
– Јеботе, где да нађем 200 еура за 3 сата?
– Не интересује ме, роди их ако мораш!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kokoške su jako jednostavne živuljke. Dan im se svede na samo par stvari. Budi se, čeprkaj, jedi kukuruz, pomalo travu, nosi jaja, pazi se gazdinog sina sa sjekirom, gledaj samo dobre i pogodne pijevce, a ne cverglane… Gledaj da stvari budu što jednostavnije. Poput kukuruza.
Kokošku ne interesuje koja je hemijska fomula proteina u njemu, niti zašto je žut a ne crven zelen ili šućmurast, čak ni koja mu je energetska vrijednost. Bitno je da je on žut, da ga prepozna i da je jestiv. I to kokoška zna. I to joj je sasvim dovoljno.
Koka živi. Neki dan dobila piliće, brine se o njima, pilići odrastaju, koka ih uči da razaznaju šta je kukuruz a šta gazdin ker, i da gazdinom keru ne treba prilaziti. I dok polako vrijeme prolazi, koka se i dalje pridržava svoje stare dobre rutine, gore navedene. Neka sve bude jednostavno kao zrno kukuruza.
Ne interesuje koku šta će se desiti sutra, niti zašto je gazdarica počela da oštri noževe, niti zašto voda vri. I ne razmišlja o tome, nego… O gle, kolika hrpa kukuruza!
Gazdarica uhvati kokoš za noge, položi je na panj i učini jedan kratak i oštar potez sjekirom, a zatim potopi obezglavljeno tijelo u vrelu vodu. Stavivši koku na sto, gazdarica se osmjehnu i poče da joj čupa mokro perje, zadovoljna činjenicom da će današnja supa biti izvrsna.
Preuzeto sa http://vukajlija.com