Tiha tuga svakog muškarca. Koliko god uvlačio stomak i držao dijetu više nikad neće stati u nju. Uspomena koja budi emocije i najvećih alfa mužjaka.
– Čija ti je ćale ovo šulja?
– Vidiš sine to je moja maturska, eee to su bila vremena…
– Uuu, retro. Nego, nešto se skupila, jel to od pranja?
– Ma nije sine, nego… More mrš bre, jebem li ti oca, mene si naš’o…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Noćna mora svakog vozača. Sedi pored tebe, gunđa i mrmlja, direktno signalizira svaku situaciju na putu, obaveštava te o saobraćajnim znacima i prolazećim vozilima i kritikuje tvoj način vožnje.
– Desno sad. Levo. ‘ajde sad napred brže malo. USPORI BRE!
– Znaš šta, ako misliš da znaš bolje uzmi pa vozi! Ja ga vadim i ležem na leđa, a ti znaš gde je i posluži se sama!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Kataklizma.
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež’ tada k’o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Način na koji se teši ostavljeni muškarac.
Bez obzira na stanje u kojem se njihova veza nalazila, na pizdarije koje joj je radio, pio, varao, lagao, bez obzira što mu je ona dala nekoliko novih šansi koje je on zasrao kad konačno ode od njega on se zatvara u kuću, svaki dan mu drugovi dolaze, donose nesto za pojest iako on ne jede i nesto za popit i svi piju, samo Toma Zdravkovič svira a svi mu govore: Pusti brate, klasična priča, kurva ostavila ratnika"
Iako ona(uglavnom) nije kurva a on (nikada) nije ratnik (niti je rata video a kamoli sudelovao u nečem sličnom sem na PC-u)
Ovaj sistem tešenja funkcioniše u 89,7% situacija.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
To ti je kad odeš kod nekog u goste, doneseš čokoladu, sok, bilo šta, a onda taj neko to sve otvori i servira, a ti pojedeš sve to što si donio "na poklon".
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Najpoznatije mazivo za šine na svetu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
To su uzrečice poput "dođavola" i "prokletstvo". One se samo mogu pročitati u knjigama ili prevodu stranih filmova, a nikada se zapravo ne izgovaraju. No kako izuzeci potvrđuju pravilo, dešava se da neki članovi društvene zajednice u naletu besa zaista izgovaraju navedene uzrečice, i to su osobe sa kojima niko nema niti želi neke dublje odnose, jer se smatraju čudacima i osobenjacima, koji po noći, ogrnuti velikim crnim ogrtačem sa kragnom, sviraju orgulje na svom mračnom tavanu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Teške traume iz djetinjstva znaju od čovjeka da stvore psiha. Kockice u njegovoj glavi se pogrešno slože i umjesto prelijepe kule sa Lego kutije, ispadne neki falusni oblik zbog kojeg dobiješ batine od keve. Majku mu, čak je i Stalone počeo da pravi pizdiarije po brdima Vašingtona, zbog trauma iz rata, tako stvorivši Ramba, pa kako onda da mlađan momčić ne ostane oštećen kad ga stric svakog vikenda trpa ispod polja kukuruza.
Elem, psiho djeluje normalno na prvi pogled, vješto skriva svoju sjebanost i pokušava da se uklopi u masu crtajući Džokerov osmjeh na svom licu. Osmjeh ispod kojeg se krije um mračan poput analnog ambisa Tori Lejn. U njegovoj glavi čuči Baloteli i samo je pitanje vremena kad će da spali svoju kuću ili da gađa prolaznike izmetom. Ali, tako stižemo i do flešbekova. Flešbekovi su tu da razotkriju psihopatu. Maleni podsticaj iz okoline budi duboko zakopana sjećanja koja ga tjeraju da se otvori, da se nesvesno izlaje i da za sva vremena zacementira ulogu psihopate u društvu, nakon čega će ili ubiti sebe, ili pobiti sve ostale, Holms stajl.
Pismeni zadatak, iz Srpskog jezika (13. V 2001.)
Duh proleća u meni
Proleće je lijepo, cvijeće sveta, laste se vraćaju, vrapci cvrkuću. Ja volim proleće, volim miris procvetalih lipa, uvjek me podsjeti na vrijeme kad sam bio mali. Uvjek sam se igrao pored potoka sa bratom, i tu je bila jedna lipa. Lijepa je bila lipa. Igrali smo se rata, on bi mene pucao, ja padnem, ja njega pucam on padne. Jednom, više nije ustao. Možda jer sam pucao tatinim pištoljem, a ne mojim. Mama je vrištala a tata je psovao, ali ja sam pobjedio. Više se ne igramo rata, kažu da brat leži ispod te lijepe lipe pored potoka i da niko ne smije da zna za to. Uglavnom, dane provodim ležeći u podrumu, zavezan lancima i jedem supu. Puste me u jedino kad idem u školu. Ne volim supu. Hoću da se igram rata.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Blentovača je poseban vid roditeljskog šamara, specijalna nagrada za „junačka dela“ mlađanih potomaka.
U zavisnosti od konstitucije davaoca, šamar se iz stojećeg položaja primenjivao naglo, iz bekhenda, unutrašnjim delom dlana. Na blic ga vidiš samo, a osetiš itekako. Posle toga – koma.
Ako je u pitanju forhend, nadlanica se oslika na licu konzumenta i ima jači efekat: vidiš zamah, vidiš neizbežno približavanje sablaženoj faci svojoj, ali i da si Brzi Gonzales ne bi ga mogao izbeći.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Detektor prljavštine sa poda. Po uzorku skupljenom na njima možemo oceniti radne navike vlasnika poda i nivo higijene kod istog.
-Nemoj bele čarape oblačiti, idemo kod Njorija. On nije usisao ni oribao od leta gospodnjeg dve’iljade sedme, neće im pomoći ni Domestos ni Aće!
-Daće mi nek papuče valjda!
-Ne vredi, ne pomažu ni papuče! I u njima se nakupilo podosta, to ti je još gore! Najbolje bos da ideš.
—————————————-
-Miki, ‘leba ti, ‘ajde usisaj ponekad. Zalepila mi se neka karakondžula za čarape ‘oće prste da mi pojede…
-Da vidim. Ma jok, to je Toto keks, neće on. Samo očeši tabanom komodu da spadne.
Preuzeto sa http://vukajlija.com