Raklja

Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.

Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera)

Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu – Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča.

I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom – udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono.

A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek.

Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Dobroćudni gitarista na sedećim okupljanjima

Najveći mučenik savremenog doba. Optimista u procesu saznavanja da poneti gitaru na sedeljku znači isključivo da ćeš ostati trezan i suva kurca, jer će sve što valja popadati dok ti "stvaraš atmosferu", nesposoban da staneš pred kučećim pogledima svojih drugara.

Nasuprot njemu stoji Iskusni Gitarista, vešt u pravovremenoj upotrebi glagola ‘neću’, ‘ne znam’, ‘nisam’ i ‘boli me kurac, eno vam ga tamo vinamp’. Odsviraće par stvari kad mu dune, pa uvaliti tamburu nekom Dobroćudnom i pred njegovim nosom cirkati, pušiti i krljati se jezikom sa nekom opajdarom.

– Ajde još, brate, ajde još!

– Čekaj, moram malo da iskuliram, popucali su mi plikovi na jagodicama…

– Neee… Ajde "Leptira", brate, još samo to pa onda!

– Eee, jeb’o me ko me napravio…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Seksipil

Jebozovnost za načitane.

– Brate, kako je ova Mara seksipilna.

– Ne znam brate za to, al` ja bi je jeb`o.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Šta ću, kada volem

Neka kažu da sam izelica, i da su mi usta crna rupa, ali ima da ubijem i ovaj ražnjić, makar puk’o. ‘Bem mu prajci, jednom se živi. Š’a – holesterol, visok krvni pritisak? A, manijakalni vozači autobusa? A, komete, meteori, cunami i Nataša Kandić – to ništa? Samo je ovaj ćevap, debeli, reš ćevap sa lukom (banjalučki, ej!) – samo je on problem? Volem, bre, da poje’m dobro, makar crk’o na mestu. Eto!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Krekovana

Devojka koja nije više nevina i može se koristiti za široku upotrebu.

– E brate, ona mala Mara, patrijahalna devojka, zar ne ?

– Da si živ i zdrav, ja je lično krekovao pre godinu dana !

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Vulevukušeavekmua

Najpoznatija rečenica na francuskom jeziku koju i zakleti neljupci te zemlje poznaju i sanjaju da je izgovore u trenutku kada sretnu kvalitetnu Orleanku spremnu za snošaj. Da li su "vulevu" jedan reč koja prvo opsuje majku pa onda "kuše" poziva na heftanje, a "avekmua" iznosi atribute i veličinu – niko ne zna a nije ni bitno. Čuli su je, zapamtili, usvojili i stavili u keš memoriju, spremnu za opaljivanje u pravom momentu. Jedina prepreka je ona reklama za paštetu, mater joj jeb’o, koja umesto kuše ubacuje "pate". Da l’ ćeš je u trenutku žara kada se krv sjuri ka južnom polu, a hormoni navale da ziguju mozak pozvati na parče ‘leba i svinjskih iznutrica ili na brzi seks, ne zna se tačno, mada koliko sreće čovek obično ima u tim trenucima, nije teško naslutiti ishod situacije.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Dežurni lakrdijaš

Дворска будала, краљина, царина, који лик, луд скроз, легенда. Чини језгро сваке социјалне групе. Без њега се локалне "блеје" претварају у микс атмосфера из издања "Бисера" о сектама, и новогодишње представе чији су актери деца чланова управног одбора "Делте". Џек Блек међу самоувереним зомбијима, који подигнутог носа шпартају црвеним тепихом. Лик, после чијих се реченица парастос претвара у борбу бендова, после ћутања настаје дрека, а чији фазони се у циљу боље прође међу масом, користе на разним местима, међу разним људима.

Окружење га слави к’о богаљ брзу смрт, али он од тога нема ништа, јер заправо он није човек, већ само напредна друштвена машина. Машина којој је задатак да гомилом баљезгарија, искарикираних гласова, цитата из домаћих филмова, или класичних прозивки, закрпи рупе на броду који тоне, унесе делић нечега у оне који су одувек били празни, и мисли смећара преусмери од гована ка цвећу. Онај који нема права да буде тужан, бесан, а понајмање озбиљан. Свака његова реченица која не садржи примесе хумора, означиће се валидном колико и мишљење помоћног магационера о позитивизму Огиста Конта. Није његово да одлучује, његово је да се спрда.

За девојке је обичан део свакодневног ентеријера, касетофон који пушта траку, на коју су снимљене извале из "Индексоваца". Телефон му звони, ако друштво зна да неће доћи жене, али ће бити пивске пене. Оно паметно што би имао да каже остаје неизречено, а вечерима у предграђу одзвања смех екипе, и гомила глупости које лакрдијаш меље, попут маторог сељака који се после ноћи у задрузи дерња у празан бунар.

Велико, велико хвала, нећу да будем дворска будала, тражите другог, ко вас јебе, ја сам будала само за себе.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Pluskvamfutur III Potencijal

Poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

"Dobar, loš, zao" momenat

Kada se svi spremaju da ustanu da bi izašli na narednoj autobuskoj stanici ali se niko ne usuđuje da prvi krene jer bus piči preko džombi a neiskusni šofer-početnik još uvek naglo koči. U ovakvom trenutku niko ne zna kada će vozač stati i otvoriti vrata tako da su svi zapeti kao puške pa kada se vrata otvore nastaje haos jer bi stvarno bila katastrofa kada pojedini ne bi prvi istrčali iz busa. Ruku na srce, i ne krivim ih jer srpski autobusi zbog zavidne higijene i obazrivosti naših ljudi prema ostalim putnicima često umeju da budu gasne komore na točkovima. Ko je gledao ‘Dobar, loš, zao’ zna onu čuvenu scenu u kojoj se 3 revolveraša spremaju da zapucaju ali se dugo ustručavaju jer nijedan od njih ne zna ko će koga da nanišani.

– Ajmo ljudi, spremite se stajem sad ovde u Palanovcu.

Svi se gledaju u oči između sebe, znojavih lica i spuštenih obrva. Student-šmeker na zadnjem sedištu pali cigaru, baba steže kotarice, riba se šminka jer ko zna,možda joj je ovo poslednji put….Neki alkos leži po podu i povraća, ne primećuje da ga gaze po rukama… Kreće zajebana muzika… Napetost vojnika na ‘Dan-D’ nije ništa naspram ovog… Čuje se samo penzioner koji hrče i ‘Mi se volimo’ od Šemse koje ide na radiju… Vrata se otvaraju.

(Pfffffffffffffffffffffffffff)

– Juriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiš!

– Pustite mene, samohrana sam majka dva deteta!

– Jebem im poreklo, sve mi pare pokupiše! Ijao Dragane kukavče crni!

– Aaaaaaaaaaaaargh, nogaaaa! Ne osećam nogu! Jebem tiiiii!

– Ma perverznjačino matora, kako te nije sramota za dupe da me hvataš?

– Mama!Gde mi je mama???Kmeeeeeeeeeeee!!!

– Pa našta ovo liči? I posle hoćemo u Evropu?

– SPARTAAAAAAAAAAA!

– Je li sine, a gde će svi iz autobusa?

– Bljuuuuuuuuv!

– Jaoj grdna, sarmu mi sve izgnječiše!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Tablić

Dešava se da na nekoj proslavi, ispraćaju, krštenju, rođendanu, sednete preko puta porodice koja broji dva debela klinca, kevu od sto kila i ćaleta od sto pedeset, pa prilikom posluženja ne stignete da uzmete ni parče pogače, a kamoli sarmu. Čim jelo stigne, oni počiste.

– Sine, kako je bilo na rođendanu?

– Eh, kako. Seo sam preko puta Bambalića. Pet tabli su upisali, pa sam morao u pekaru na burek kad sam krenuo kući.

Preuzeto sa http://vukajlija.com