Сама помисао на ову врсту хигијене изазива језу дуж кичме и нелагоду при присећању на највеће трауме одрастања већине младунаца. Тренутак када твоје млађано и нејако тело, неспособно да се одупре бабином чврстом, али пуном љубави, загрљају, тренутак је једне од највећих ноћних мора из наших детињстава.
Збрчкана старица те је већ присно привукла себи, отвара уста док дискретно пружа језик, потеже палац своје рапаве руке, натапа га излучевином из своје усне дупље и уперује га у правцу твог лица на коме је приметила гареж/земљу/траг од оловке…
Истог момента схваташ да ћеш бити индиректно олизан ем оверен туђом пљувачком, макар то била твоја најближа крв. Твоји покушаји да се истргнеш из загрљајног ропца своде се на залудно копрцање, чији ће интензитет бити директно пропорционалан бабиној вољи да од тебе направи чистунца! Док полагано осећаш влагу на својим образима уз енергично трљање, очи су ти већ одавно затворене а гримасе гађења које правиш као да и не дотичу запослену старину. Капитулирао си и тако сломљен и згрожен немаш потребу да изустиш више иједну реч негодовања. Али, сад си барем чист. Победа! Хигијена пола здравља!
Preuzeto sa http://vukajlija.com