Isto se desilo i sa repom od kita – rep od kita koji viri to je super – al posle ceo kit je samo jedna ogromna masetina ko zoran stevanović

zato sam zavoleo ajkule one su cele lepe

E alo brate matori, dolazim ove godine i ja na prelol.

– Je li bre Mare, ‘el troši tvoj matori alkohol? Mislim glupo je pitanje jer se ti iz flaše ne vadiš, al’ ono zanima me.

– Naravno da troši, samo ti je moj matorac ritualni alkoholičar.

– Kakav bre?

– Ritualni.

– Daj ne zajebavaj, lepo te pitam da li čovek pije ili ne?

– Pa pije, al’ ne pije ko što ja pijem…

– Niko ne pije ko ti.

– Ne prekidaj me. Lepo sam ti rekao da je čovek ritualni alkoholičar. Obavezan mu je ritual da ujutru popije čašicu rakije uz kafu. Isto tako voli i pre obroka da popije jednu za bolji apetit, a i čuo je da je to zdravo.

– A zato ti piješ, zbog apetita i zdravlja.

– Ćuti i ne kenjaj. Gde sam stao? A da, rakija. Sve u svemu te dve su mu obavezne. Samo nastane problem što se nekad navadi, pa popije mnogo više, a onda ume i da udari, uglavnom šamar ili dva.

– Znači zbog toga se ti često žališ da ti zuji u ušima hahaha

– Goni se u kurac. Nego ubrzaj malo da popijemo više to pivo, pa da idemo na pljeku.

-Hose Pudelite nam je tragično nastradala. Žao mi je Migel, otac nećeš postati. Kriv je onaj konjušar Srbin, ispala mu slanina iz džepa a da nije primetio i naša jadna Pudelita naišla, od stomaka nije videla i pala je niz stepenice. Tako mi je žao.

Na strah bre sve krademo umesto ko ljudi da smo privrednici veliki postali devedesettreće.

Uh džaba je bilo kad te joj tu otac, te baba, te brat, te kuče, te paprat neki ogroman u sobi, sve jebem na strah.

Sve spavam na strah da neću da se probudim da uključim bojler na jeftinu.

Na strah sad pišem, bulgakov je aktivan, aj tamo pred zoru ću da izbacim necenzurisanu verziju.

-U, pogledaj ovu al’ je dobra. Ubacujem je u drk memoriju.

– Imam utisak da više ne kupujem ono što želim nego samo na ovim poniženjima!

– Ne znam sad odakle ni da počnem, a glupo mi malo ispašće da se hvalim. Uglavnom, evo samo primer jedan – kad sam bio kod Saleta Popovića na slavi, upoznao sam jedno sto tih kako ih zovete selebritija, da ne nabrajam sad, ali grandovci komplet, pa onda bilo tu i ministara, pa fudbaleri, glumci, znači svi. Kad je odmaklo malo, ja popio već dvajestak čivasa i vidim nešto me munulo u nogu dole, pogledam, a preko puta mene sedi Rada Manojlović i sve štiklom i smeška se. Izađem posle do vecea, ona za mnom u muški ve-ce, reko da li si normalna, videće nas neko, ona kaže neće, a tu baš pišo Saša Matić, posle sam mu se izvinjavao, ona navalila, reko ne smem danas posna slava, a i već sam u jednoj ozbiljnoj i dve kraće veze, kaže ona…

– Oj lovačkih!

– Evo ti Saletov broj, pa pitaj, čekaj.. Ovo mi nov telefon, stari sam dao…

– Da pogađam – Kemišu?

– Ej, kako si…

– Aj izlazi bre, treba da potrem.

– Dobar si komšo, svaka čast, ja i supruga oboje zapošljeni pa večito grcamo u dugovima, ti vidim furaš na opasno, novi auto, fasada, očekujem i lavove uskoro…

– Pa, snalazimo se. Malo azil, malo svirka. Neke sirovine, granica, staro gvožđe…

– Staro gvožđe. A tu smo! Pa druže moja ograda nije baš bila za staro gvožđe…

– Nee. Stani, nemoj, živ ti deca, vratićemo sve!

Možeš da jedeš sve samo izbaci hleb.