Opis životnog funkcionisanja prosečnog crnca, ujedno i mismeč opravdanje nekih ne baš humanih radnji.
Iliti, lažemo, mažemo, mutimo, krademo… jer i mi Cigani dušu imamo a i od nečega mora da se živi.
– Dobar si komšo, svaka čast, ja i supruga oboje zapošljeni pa večito grcamo u dugovima, ti vidim furaš na opasno, novi auto, fasada, očekujem i lavove uskoro…
– Pa, snalazimo se. Malo azil, malo svirka. Neke sirovine, granica, staro gvožđe…
– Staro gvožđe. A tu smo! Pa druže moja ograda nije baš bila za staro gvožđe…
– Nee. Stani, nemoj, živ ti deca, vratićemo sve!
Preuzeto sa https://vukajlija.com