Прави домаћин особито цени фрезу и у касно летње поподне, кад се спрема поћи у локални бирцуз, после мукотрпног рада у пољу, поред свих расположивих превозних средстава, он ће се без скрупула одлучити за овог двоточкаша и заслужено уживати у ћарлијању поветарца, док одважно отпоздравља комшије које претеравају последње приколице сена за тај дан. Буком најављен долазак у кафану наилази на топао дочек присутних, и како уморно спушта задњицу на своје стално место, тако синхронизовано за њим, уз благи тресак, пада орошена флаша хладног напитка од пола литра и док увежбани покрет искусне конобарице прави добро познати звук отварања пива “плоп“, пре него што отпије први гутљај, он ће значајно рећи:

“ И дај овим људ’ма шта ће ко да пије.“

– Batice, mislim da je bolje da izađemo iz basa.

– Zašto, pa imamo još tri stanice?

– Pogle ove Mudžose što su ušli na prednja vrata, ne osećam se prijatno dok se vozim sa njima.

– Ma daaaj, izgledaju kao neki studenti veterine, ili tako neki kurac. Vidiš i da nose kese, bili bre ljudi u šopingu. A i šta misliš, da će da otmu bus i skucaju se u TC Ušće?

– Nikad se ne zna. Eno, vidi! Onaj jedan ide upravo do vozača!

– Možda hoće da kupi kartu.

– Pih, kako si ti naivan. Nikada ne veruj mudžahedinu sa Njujorker kesom u ruci! Ja silazim i čekam sledeći, a ti kako oš.

„Tekst čitali: Nebojša Gurović,Tatjana Stanković ,Violeta Peković…obrada BK“

-A hooću joooooooš, kmeeeeeee!!!…..

– U komšiluku opet neko veselje?

– Ma jok… Nego kod Marka se okupila neka ekipa.

– Kakva je to propalica, bio juče u dnevnicu, eto mora odmah sve da spiska!

– Matori ne seri! Bole ga brige, čovek zna za šta živi! Ti štekaš celog života i šta imaš?

– Otvori prozor, malo da se izrači soba.

(prođe pet minuta, zahtjev se ignoriše)

-OTVARAJ PROZOR, POGUŠIĆEMO SE!!!

– Neću ništa da menjam, znam da imam talenat, priča je dobra…

– Znaš kako, ja treba porodicu da prehranim od zarade, žena neće više Vitonjare, ‘oće markirano! Pa ti ako nastaviš da tvrdiš pazar – znaš gde su vrata.

Ljubavna patetika, suze, tragedija, na to se ljudi pale! Čak ni jebeni Hobit nije proš’o bez toga. Dakle, ili usvoji moje predloge, ili traži drugog izdavača, a u međuvremenu piši blog.

______________________________

– Ja nisam spremna da se skidam pred kamerama, ne još uvek.

– U tom slučaju – znaš gde su vrata. Glas ionako nemaš, čime misliš da privučeš ljude? Do skoro nisi bila tako fina, ako me razumeš.

– Jesi li kupio sve?

– Evo proveri, trebalo bi da je sve tu.

– A gde su lovorov list i majoran?

– Ufff, ajde otići ću ponovo do prodavnice.

– Svrati i do parfimerije, potrošila sam ovu noćnu kremu. I uzmi mi nekoliko brijača za noge.

– Važi.

– Eeee, čekaj, mogao bi i da odneseš mikrotalasnu na popravku.

– Pa kako ću?

– Idi autom.

– Ženo božija, auto je u kvaru već dve nedelje!

– Pa uzmi bicikl, ajde šta ti fali.

– Ajde, do mojega, nekako ću se snaći.

– I kupi dve lubenice kad već ponovo ideš u prodavnicu.

– E ženo, ajde još uzmi pa me jebi! I tako ja tebe više ne mogu.

Veličina navedenih atributa je nebitna, bitna je samo veličina haljine. Ako se poredi sa ženskim gaćicama, nalazi se u kategoriji tangi. I najčešće se u toj kombinaciji i nosi, sa štiklama, par komada nakita i… ništa više.

– E desi Šomara, izvini što te zovem ovako kasno ali da li bi mi bio kum?

– Naravno Mare brate ne treba ni da pitaš! Šta je jesi joj muno taoca a?

– Omaklo mi se…

Pera: Maćori, si čuo da je Đoni završio u bajbokani!

Mika: Džoni berštre iz gimnazije? Ne seeeri!

Pera: Ma da. Ona njegova programerska firma utajila neki veliki porez…

Mika: Pa kako to da se desi liku za koga je direktor na maturi rekao da će njegova slika završiti u enciklopediji pored reči „poštenje“?

Pera: Pa, batice, kao što bi njegovi etf-ovci rekli, nije ostao imun na nove trendove.