Piće koje piju skoro svi pevači narodne muzike zbog devojaka koje su ih zajebale.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Dva sela tri zuba
Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.
Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.
Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. „Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.“, često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.
Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.
Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali… Stranac i starica, proplanak i krava.
– Pomaže Bog majko!
– Bog ti pomog’o sine! ‘e si ti od ovi’ što kupuju vunu?
– Nisam, majko, ja sam od Leskića, zovem se Mark.
– Nemam sine vune ja. Nemam ovaca već treću godinu.
– Marko Leskić je moj deda.
– Nije sine, nije. Marko Leskić je pod onom tamo ružom, vidiš, ona bela. Suzama sam zalivala taj žbun više od pedeset godina
– Vratio sam se iz Amerike i podići ću ponovo domaćinstvo Leskića. Pogledajte sliku.
– Ali bunar se urušio.
– Iskopaću novi.
– Sine, u dva sela nema tri zuba. Nije ti ovo mesto za život više. Ovo je mesto da se umre, sam…
– Sve se menja, majko. Doći će drugo vreme.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Mašine za kundačenje
Има их на сваком кораку. Избљувци природе који комбиновани са вештачким деловима дају безличну телес лишену сваког вида индивидуалности. Примају све облике жетона, под условом да је њихова вредност еквивалентна већој количини у новцу и полни уд дочекују инстант, без промењене фацијалне експресије и тако у недоглед.
Накарадни продукт још накарадније стварности.
Лакат ми је склизнуо са стола, и тада сам је нехатно погледао. Плавуша, утегнута у парче тканине са анималним принтом, огромним сисама и бразилским дупетом које као да је изашло из ординације ренесансног вајара. Лице готово булдошко али са примесом претераног сексипила и огромне количине глупости. Био сам довољно пијан и расположен за спрдњу, па сам јој пришао.
-Ћао.
-Ћао.
-Александар.
-Линеа.
-Лепо име. Знаш, преведено на италијански има још лепши призвук, хехе.
-Не капирам.
-Ма, ништа, него довољно ме боли курац да те питам, што који курац изгледаш тако, као што изгледаш?
-Хм, ниједан од вас мужијака ми није пришао тако, па, ево бићу искрена са тобом, ја сам машина за јебање.
-Јебеш ме?
-Да, правим се од људских делова, силиконских сиса, усана, дупета, кинеских трепавица, вештачког сурогата плаве косе, подмлађене пичке и изразитих сексуалних афинитета.
-Не сери?
-Серем, имам и ту опцију, али ми је примарна да се јебем, лепо убациш жетон и трсиш.
-А, где се купују ти жетони?
-Па, пази, можеш сада овде, дупли Чивас и Ред Бул, да поручим?
-Наручим ти то и јебем, је л’?
-Да, срце, али ти немаш кеша за то.
-Па немам јебига, а и да имам не бих платио, знаш принципи и те форе.
-Штета, некако си сладак али ја сам програмирана тако, извини.
-Ма, ништа и хвала на информацији, ћао.
-Ћао, и не брини се, ако икада промениш мишљење, наћи ћеш нас свуда.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Majstorski dekolte
Део човекове анатомије који постаје приметан када се водоинсталатер/зидар/аутомеханичар сагне или чучне, па му се панталоне отпозади свуку 10 цм ниже од њиховог нормалног положаја.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Plesti kragnu
Припремити поводац за циљану главу. Припремање терена за некога ко ће вас носити на леђима.
– Е младожења! Јел’ има ишта од мираза?
– Ћути, не смем ни да питам. Ташта ми плете крагну, мислим да сам најеб’о.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Džiberana
Ugostiteljski objekat niskog kvaliteta klijentele. Naravno, sve je u oku posmatrača, tako da džiberana može biti kafančuga na autobuskoj stanici, ali i fensi noćni klub gde najgori vops košta soma dinara.
– Tebra, diplomirao sam, večeras cela ekipa u „Korčagin“!
– Pfff, ne idem ja u te džiberane. Ako hoćeš da navratiš do Fristajlera posle toga možeš da me častiš je’an Tom Kolins sa dodatkom krvi slepog miša.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Ljudi koji naručuju „Našu stvar” po kafanama
Пре свега, мајку им јебем!
Скупина дотераних, налицканих, празноглавих, прокретенски настројених покушаја живих бића која долазе у кафану да би се сликала за фејзбуке и при том уништава кафану као институцију и све оно за шта су се истинске кафанџије годинама залагале.
То је она иста багра којој је битније са ким долази и ко ће их тамо видети од тога да ли певаљка стварно зна да пева. Она иста багра, која наручује само песме Мирослава Илића и Томе Здравковића, јербо су сви остали правили музику коју слушају само сељани. Она иста багра која под појам народне музике сврстава и гранд продукцију. Она иста багра која те гледа са висине ако седиш у кафани а претходно ниси провео 6 сати испред огледала спремајући се за исту. Она иста багра која нема своје мисли, него размишља онако како јој други кажу. Она иста багра која не иде у кафану зато што воли,већ зато што су чули да је то сад у моди. Неко им рек’о.
И сад, кад су им сервирали једну од највећих говнурди у историји човечанства,замотану у жути украсни папир, уз причу како је то у циљу очувања српске традицији, сви се утркују да покажу како су баш они прави кафански боеми каквих више нема.
Семе им се затрло!
Бар можеш одмах да их препознаш.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Nema zemlju ni u saksiji
Imovinsko stanje individue koja nema svoje parče zemlje. Proklinje svoje pretke kako mu nisu ostavili makar neki plac pešes ara dosta, jer bi onda mogao da gaji kupus, paradajz i dečicu koja bi jurila leptire a ovako moraju da bleje u stanu na Čukarici i da im otima tablet jer treba ažurirati stranicu na fejsu „Vratimo se selu i prirodi“.
– Ajmo, vozačka, saobraćajna ili Milutin.
– Uh gde me nađe, nemam keš kod sebe jel može kartica?
– Zar ti ja ličim na nekog ko nosi ono sranje za karice?
– Vidi ja sam geometar, šta kažeš da ti premerim parcelu za dž ili šta ti treba, može?
– Vidi sine ja nemam zemlju ni u saksiji. Imao sam jednu doduše ali sam gađao sina jer je pevao Baka Prasine pesme a posle sam ga tukao pendrekom a posle je mene žena tukla istim jer je u njoj bila orhideja koju je dobila za 8 mart. Nego, jel i ti slušaš tog debila sumnjiv si mi?
– A, ne.
– VOZI!
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Poruka posle prvog izlaska
Svojevrsni ‘pro et contra’ modernog doba, još od kada je Australopitekus odlučio ribu koja mu se sviđa ne tresne po glavi i odnese u pećinu, nego da uđe u začarani krug izlazaka, muvanja i baronisanja. Ukoliko pošalješ, ispada da si se primio na dotičnu a one to nikako ne vole, jer bed boj from d hud stav bolje prolazi. Pa čim sam je zvao na piće, zar ne znači da sam se primio i pre? Ne, sinak, ne ide to tako. A ako ne pošalješ, znači da si bezosećajni skot, koji će je pojebati i ostaviti da čeka, tako da i to ne vole. Tamni vilajet, sinak… Bez pećine i dijamanata. Samo izveštaj o dostavljenoj poruci.
Scenario 1
New text message from Dalibor
—Ej super mi je bilo veceras sa tobom, samo sam želeo to da ti kazem :)—
– Kakav paćenik!!!
Scenario 2
-Smrad mi nije pustio poruku, odo’ da se kresnem s bivšim.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Istakanje goriva
Епско пишање. Свако мокрење које по трајању и количини превазилази оно уобичајено.
1: Вукашиновићу, што си се толико задржао у тоалету?? Да се ниси мало прошетао по школи или не дај боже отишао до кладионице?! Одговарај!
2: Извињавам се професорка, истакао сам гориво.
1: Молим?!? Шта булазниш ти?
2: После пишања ме срео Пера домар и замолио да му помогнем у котларници да преспе мазут у резервоар од котла.
Preuzeto sa https://vukajlija.com