Rečenica koju na žurkama, sedeljkama i pijankama na kojima se okupljaju ljudi različitog muzičkog ukusa (i neukusa) izgovaraju ljudi koji ne pridaju toliki značaj muzici, ne obraćaju pažnju na muziku kada su u društvu ili "slušaju sve".
Kompromis je napravljen: Svi biraju pesme naizmenično.
Osoba A (pušta Whitesnake – Fool For Your Loving)
Osoba B (izdržava do pola pesme, baca pogled na Osobu A, i kada primeti da ona razgovora sa Osobom C, šunja se do kompjutera i pušta Soundgarden – Black Hole Sun)
Osoba A (primećuje da nešto nije u redu): Ej, bre, ko mi promeni pesmu?!
Osoba B: Ja sam! Nećemo valjda da slušamo one tvoje šminkere?
Osoba A: Ej, pa ne može tako, dogovorili smo se! Aaa, hoću da čujem svoju pesmu! (Ustaje)
Svi: Sedi bre, sedi… Ajde, sad ćete da se svađate…!
Osoba C (dežurni zajebant, iskoristiće svoje pravo da pusti nešto što blesavije – pesma koju je izabrala Osoba B ju je smorila, ustaje i šunja se do kompjutera): Ček da vidimo… Haha, jao ne mogu da verujem! (Pušta Vajta – Zlatna ribica)
Osoba D (Nakon pola pesme primećuje nešto neobično): A bre, šta je ovo? Ko je ovo pustio? Aaa, čekajte da ja pustim nešto! (Ustaje i odlazi do kompjutera – Osoba C bira da ne protestvuje, ionako joj nije bilo previše stalo do pesme – Pušta Aca Lukas – Sada pao sam na dno) Aaa, eee, ovo je bre muzika, ne ovi vaši drekavci…
Osoba E (Ustaje nakon deset sekundi pesme): Kakvu si, bre, ovo kukuruzovinu pustio?! Neću da slušam ovo! (Polazi ka kompjuteru)
Osoba F: Pa majke mu ga nabijem, pustite bilo šta, samo nek ide do kraja!
Preuzeto sa http://vukajlija.com