Topli napitak namenjen uživanju i opuštanju, pretvoren je u nešto krajnje složeno, te vam je pri odlasku u kafić potrebna brošura da biste pravilno naručili istu.
1991. godina
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jednu kafu moliću.
Donosi vam tursku/srpsku/domaću kafu u bakarnoj žutoj džezvi, sa ratlukom od ruže na tacni.
_________________________________________________________________________
2001.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jednu kafu moliću.
Konobar: Služimo samo espreso.
Gost: Pa dobro…onda jedan espreso.
Donosi vam espreso ružan kao sam đavo, jer im je teško da se otvore za neku kvalitetniju kafu. Kao prilog tu je i neka bugarska čokoladica, kojoj ni ime ne znate, a strah vas je i da je stavite u usta.
_________________________________________________________________________
2011.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jedan espreso. (Jer je turska/domaća/srpska kafa odavno postala misaona imenica)
Konobar: Da li želite skraćeni, obični, pojačani, produženi ili osiromašeni?
Gost: Obični.
Konobar: Hoćete u malu, srednju ili veliku šolju, ili možda plitku, a široku?
Gost: Malu.
Konobar: Želite možda mleko u kafu?
Gost: Može malo mleka…
Konobar: Želite hladno, ili toplo, sa -5% mlečne masti, sojino ili kamilje?
Gost: E, aj daj mi čaj od nane!!! (U sebi MRŠUPIČKUMATERINU!)
Konobar: Želite možda od sveže ili osušene….
Preuzeto sa http://vukajlija.com