Odgovor na pomodno retardirano pitanje poslodavca koji je vaš posao iz snova.
– Drago mi je, gospodine. Znate, ja Vam ne vjerujem puno u životopise. Recite mi, za početak, kako izgleda Vaš posao iz snova?
– U svojim snovima ne radim, šupičkumaterinu.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili – izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
– Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
– Odmah, Direktore.
(cangrrrr)
– Hvala na piću, gospodine.
– Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
– Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
– Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
– o.O
– Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
– Pa šta bi, Direktore?
– Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.
(cangrrrr)
– Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
– Kada je to bilo, Direktore?
– Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
– Jesi li je bio, varao, sramotio?
– Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
– Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
– Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
– Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
– Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
– Uzdravlje, Direktore.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Nije svakom dato da bude vrhunski fudbaler, doktor nauka ili pilot. To je surova istina, kojoj se ljudi često opiru.
Naoružani Daning-Krugerovim efektom i mudrim izrekama “Sve je to isto”, “Mogu ja to” i.t.d. mnogi smelo jurišaju u susret svojim ambicijama. Poput vozača Škode Oktavije koji je uveren da je njegov auto u rangu Audi A4 Quattro, ili barem Passat-a CC (“sve je to VW tebra”) , pa hrabro kreće u preticanje preko pune linije i završava život u bloku motora TAM-a iz 1989.
– Milika izaš’o iz tvorza.
– Da, videh ga na ulici pre neki dan.
– Kaže, neće više da valja vutru. Završio neki informatički kurs dok je bio unutra, pa sad kaže ima da upiše RAF. A u međuvremenu kupuje opremu za rudarenje kripta.
–
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Bez obzira na reputaciju, vukovi jedu samo kad su stvarno gladni, za razliku od Pacman-a, kome je proždiranje jedini smisao njegove egzistencije.
– Gladan sam ko pekmen. Napraviću pustoš u frižideru.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Oženio devojku vrlo sumnjivog poštenja i polnog zdravlja. On je izgleda baš žurio na voz čim nije došao na red ranije, dok su se svi ostali izređali. A ona je iskusna, zna vrlo dobro kako da se proda. On je jednom okrečio, a koliko je pre njega gletovalo…
A: Jesi čuo da je Milanče oženio Snežanu?
B: Šta fali brate ona je ko boginja svi su je preležali hehe.
A: Nesrećni Milanče, samo je okrečio tamo gde su mnogi gletovali…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Hiperbola za veliki podvig. Nešto na ivici nemogućeg. U prenesenom značenju kod nas Srba – okosna tačka za najveće delo i herojstvo koje neko može da učini.
– Jesi se čuo sa Jelenom?
– Druže, Kosovo da vrati ne bih joj oprostio…
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Suptilno ukazivanje domaćinu slavlja, ili konobaru zaduženom za sto za kojim se nalazimo da je sat kulturnog i umjerenog ispijanja alkohola davno otkucao svoje. Dok važe norme uljudnog ponašanja, red nalaže da se piće sipa iz položaja podlaktice koja vodoravno stoji sa stolom, dok se težište u kojem se nalazi flaša kontroliše odmjerenim pokretima šake. Pri tome se pazi da se piće pažljivo dozira, da količina tečnosti ne premašuje 2/3 pivske čaše, odnosno da se žesta sipa po propisanom normativu.
Naravno, kada nam leti sto vrana nad glavom, ili kada ode mast u propast, odnosno – sasvim suprotno kada bogu prođe tiket pa nam se slavi, društeno-prihvaćeni metodi točenja propisani Bontonom padaju u zaborav.
Tada na scenu nastupa opuštena motorika, ruka koja toči mijenja nagib, sa tendecijom vertikale, a šaka postaje odveć labavija, dok piće sa svakom turom sve više preliva čašu.
Lica zadužena za sipanje često ovo zaboravljaju, ili se prave Englezi, pa od šljivovice ili zidarskog piva umisle crni čaj sa mlijekom, te i dalje poštuju gorenavedena pravila, kojima nakon što alkohol prodre u krv, više mjesta nema.
– Brate, nije da ti brojim, al’ ovo ti je peta već, a nema ni pola 10. Daj prikoči malo, inače ćeš se opet usrati. Još malo pa ćeš slistiti bokal.
– E, torima, ‘aj ne glumi britansku kraljicu, nego olabavi ruku i sipaj još tog vinjaka. Ne plaćaš ga ti već firma. A što se tiče sranja, vidiš da sam se pozicionirao kraj wc-a da mogu elegantno da se istovarim kad zatreba.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Kad bode oči od prvog trena ali reakciju koči domaće vaspitanje.
– Ne mogu da ne primetim, Vi ste malo radili na sebi?
– Vi tek sada primećujete? Pričamo već pola sata…ovaj…malo sam dodavala. Po par kubika po usni, po kile u svaku sisu i u jagodice neku siću.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Udaja promiskuitetne devojke u poštenu kuću.
-Brate, dal se Ljilja Rupa udala za ovog učitelja? Nema ko je nije gazio!
– Da bre, predala za legalizaciju.
Preuzeto sa https://vukajlija.com
Pi ar šarena laža, izmišljotina manje uvjerljiva od Šeherezadinih bajki. Ruralni šarm je navodni kvalitet manjih gradova koji nisu izgubili kontakt sa svojim seoskim zaleđem, pa konsekventno nisu izgubili ni “dušu”. Navodno je to ogroman turistički potencijal, jer sretni turista može provesti vikend u urbanoj sredini istovremeno se osjećajući kao da šetka livadama i proplancima prateći stope pradjedova, nebitno da li svojih ili nečijih drugih. Seoski turizam usred grada! Jes, kurac!
– … i kao što vidite, turistička ponuda Laktaša je raznovrsnija nego što ste mogli i pretpostaviti. A evo, u susret nam ide jedan lokalni mladić (snimaj!), djeluje da je malo popio, ali sve je to duša ovog grada.
– Slaninom se sa tavana ‘ranim, đe se đedo objesio lani, jooooj!
– Divno, divno, to je ono što daje taj neophodni ruralni šarm ovom gradu! Reklo bi se da umijete lijepo da zapjevate, može li nešto ekskluzivno za naše gledaoce?
– Ček samo da pljunem! AHRRRAK-PUUU!
Preuzeto sa https://vukajlija.com